Duboko u sebi, uvek smo svesni kad izbor koji pravimo nije ispravan. Pa ipak, umesto da u tom trenutku "promenimo kurs", najčešće samo nađemo dobar izgovor.
Gotovo nikad se ne dešava da se zaustavimo na vreme, ili priznamo da grešimo, umesto toga, uporno pokušavamo da racionalizujemeo svoje ponašanje, čime se samo dodatno ukopavamo.
Iako to na prvi pogled deluje smešno, ljudi zapravo najčešće reaguju impulsivno, žudeći za trenutnim zadovoljenjem, tako da rizike (ne)svesno previđaju. Evo uobičajenih fraza kojima pravdamo svoje pogrešne izbore:
"Zaslužujem da budem srećan/srećna"
Bilo da je neko "podigao obrvu" zbog nove ljubavi osobe koja mu je bliska, bilo da u banci nekoga upozoravaju da je novi kredit loša ideja, "zaslužujem da budem srećan/srećna" je čest odgovor. Naravno da svi zaslužujemo da budemo srećni, ali ako se nađete u situaciji da morate da izgovorite tu frazu, to je siguran znak da se upravo spremate da zarad trenutnog zadovoljstva sabotirate sopstvenu dobrobit dugoročno. Nemojte gubiti iz vida svoje snove samo da biste ispunili hir u tom trenutku.
"Radije ću tražiti oproštaj, nego dozvolu"
Kad se spremamo da svesno prekršimo pravila, ili pređemo onu nevidljivu granicu pristojnog ponašanja, ovo je primamljiv mentalni obrazac. Ali, kad biste stvarno verovali da je to što se spremate da uradite ok, ne biste razmišljali o traženju oproštaja, zar ne? Takav način razmišljanja samo je pasivno-agresivan način da izbegnete konfrontaciju u tom konkretnom trenutku.
Pre nego što uradite bilo šta u životu, trebalo bi da razmislite kako će to uticati na vas, na ljude koje volite i koji vas vole, na vašu vezu... Ako zaista verujete da su vaše namere ispravne, istrajte u njima sa samopouzdanjem koje vam neće dozvoliti da se kasnije izvinjavate. Jer, ako ste uvereni u svoje dobre namere, svako kasnije eventualno izvinjenje bi bilo lažno, zar ne?
"Samo jednom se živi"
Ironično, ovo najčešće koristimo kad se spremamo da napravimo neko ozbiljno s***. Ovom rečenicom opravdavamo ponašanje za koje smo duboko u sebi svesni da je glupo/nemoralno/duboko pogrešno na bilo koji način.
Bogat, ispunjen život podrazumeva inteligentno održavanje ravnoteže između rizika i dugoročne nagrade. Promislite, dakle, pre nego što nešto uradite i uvek imajte u vidu šta dobijate, a šta (možda) gubite. Naročito kad je reč o ljubavi i međuljudskim odnosima.
"Samo sam iskren/iskrena"
Ponekad, kad nam skrenu pažnju da smo neljubazni ili grubi, skloni smo da se opravdamo tezom da nam je istina važnija od lažne ljubaznosti. Ali, iako istina ponekad stvarno može da zaboli, nema nikakve potrebe da budete surovo otvoreni. Iskrenost ne može i ne sme biti opravdanje za povređivanje drugih ljudi. Ako imate nešto da kažete, birajte reči i držite se (makar) elementarne pristojnosti.
Nađite sredinu između vaše potrebe da budete direktni i prava druge osobe da bude tretirana s poštovanjem kakvo zaslužuje. I ne zaboravite da se često iza grubosti prema drugima krije samo naše lično nezadovoljstvo.
"Ne interesuje me tuđe mišljenje"
Nije zdravo pokušavati da svima udovoljimo, ali to ne znači da generano ne treba da se obazirete na ljude oko vas. Zapravo, potpuni nedostatak brige za osećanja drugih ljudi često je prvi signal poremećaja ličnosti. Istina je da zapravo treba (i mora) da nas bude briga šta misle i kako se osećaju NEKI ljudi. Oni do kojih nam je stalno, i kojima je do nas stalo.
Ako ljudi koji su vam bliski imaju neke primedbe, ili su zabrinuti zbog vašeg ponašanja, ako imaju utisak da srljate sa nekim odlukama ili da grešite, saslušajte ih. Spustite taj zid, možda shvatite da grešite dok još nije kasno...