Vreme je za spavanje...

Na kraju dugog, dugog dana, nema stvari koja bi vas više usrećila od prostog tuširanja, odlaska u krevet i sklapanja očiju... Nažalost, klinci imaju drugačije viđenje. Evo šta se obično dešava kad dođe vreme za spavanje:

Iz večeri u veče, tražiće da im se čita ista duga, uglavnom prilično dosadna knjiga.

Iz večeri u veče, postavljaće isto pitanje u vezi sa pričom, u istom trenutku.

Uvek će želeti da te večeri spavaju baš sa onom plišanom igračkom/autićem/čime god koju ne možete da nađete u tom trenutku.

One večeri kad ste planirali da se malo opustite i popijete čašu vina sa mužem, uspavljivanje će trajati bar dva puta duže nego obično.

Uradiće bilo šta ne bi li pokušali da vas zadrže u sobi. Onog trenutka kad krenete zatvorite vrata za sobom, čućete trupkanje malih stopala, vrata će se otvoriti, izviriće mala čupava glava i podmladak će vas obavestiti da mora da piški/jede/pije vode/ispriča tati nešto što se desilo u toku dana.

Ako su tražili vodu, i vi im donesete vodu, biće "hladna", "topla" ili u najmanju ruku u pogrešnoj čaši.

A ako je odgovarajuće temperature i u odgovarajućoj čaši, biće im potrebni "sati" da je popiju.

Najsnažniji dečji argument protiv vaše teze da svaki dan ima da se ide na spavanje manje-više u isto vreme je to što su tako okupani i pospani neopisivo slatki. Tako da kad pokušate da odete iz sobe nakon što su piškili/jeli/pili vode/ispričali tati nešto što se desilo u toku dana, i oni kažu "mama, dođi da se pomazimo još malo" vi ne možete da ne dođete. I celim bićem u tom trenutku želite da ostanete i mazite ih do jutra, dok spavaju.

P.S. A, da, zamalo da zaboravimo: boriće se protiv sna kao mali lavovi baš onda kad su se toliko izigrali da im nos spava.