Jednom se živi, rekoh sebi dok sam se pakovala za Tajland, i nisam zažalila. Probala sam skoro sve!
Radovala sam se putovanju na Tajland. Ništa me nije brinulo osim hrane - šta ako mi se tamo ništa ne svidi? Šta ako začini budu previše jaki? Da li ću morati sebi da kuvam da bih preživela? To bi stvarno bilo dosadno i naporno. "Guglala" sam tajlandsku hranu i... ostala prilično skeptična: "Nemojte da jedete uličnu hranu", "Većina turista završi u bolnici zbog dijareje"...
Ma, jednom se živi, ipak sam rekla - ubediću sebe da sam pravi internacionalni gurman i probaću sve!
Bangkok - grad hedonizma
Bangkok je 2013. godine proglašen najposećenijom turističkom destinacijom na svetu, i to uopšte ne čudi, s obzirom na lepote koje ovo mesto nudi. Čim izađete iz aerodromske zgrade i krenete taksijem do grada, nedvosmislen je osećaj da ste na drugom kraju sveta gde ništa nije nalik onome na šta ste navikli u Srbiji, Beogradu i drugim evropskim gradovima. Vozi se drugačije, palme rastu kao kod nas šume, svuda izviru šeširi od trske, na skuteru možete videti četvoročlanu porodicu... ima još tog što vas konstantno drži u stanju čuđenja.
Ali, da se vratim onome šta sam obećala sebi pred put - da ću probati sve...
Ispostavilo se da je ta odluka bila jedna od boljih u mom životu. Nisam nijednom otišla u McDonald's ili pojela bilo šta što ima veze sa evropskom kuhinjom i hranom na koju sam navikla. Nije kao da sam morala da teram sebe - zaista nisam želela. Odlučila sam i da ne poslušam savet u vezi sa uličnom hranom. Tako je, pored planiranog putovanja, počelo i ono drugo - putovanje mog čula ukusa. I moram vam reći - mislim da mi je bilo baš zahvalno zbog toga.
Međutim...
Ubrzo sam shvatila da nije baš moguće jesti SVE. Mnoge prijatelje sam razočarala, ali bubašvabe i druge insekte koji se nude na ulicama Bangkoka, stvarno nisam mogla da stavim u usta.
U početku sam govorila sebi: "Sledeće veče", "Drugi put", da bih se na kraju ipak napravila luda i spasila sebe situacije u kojoj čačkalicom pokušavam da izbacim nožicu nekog insekta zaglavljenu uzmeđu "keca i dvojke" gore levo.
Ulični prodavci nude najrazličitije đakonije. Oko podneva kada je pauza za ručak, mogu se naći sve vrste pečenog mesa u ovim ili onim sosevima. Tajlanđani su ljubitelji ljutog, ali i veliki tursitički centar, tako da uvek možete tražiti nezaljućenu hranu - "maji ped" znači "ne ljuto" i vaše želje su ispunjene. Ono što vam od srca preporučujem su pogačice sa kukuruzom i nekakve riblje ćuftice (uf, i sad mi voda ide na usta, kada samo pomislim na to jelo...).
Uveče, ogromne lignje i ribe na ražnju, a sve to dobijete nabodeno na dugačke čačkalice i upakovano u papirne kesice. Voće u izobilju, ali zaboravite na jabuke, jer su bukvalno najskuplje, već dozvolite svojim nepcima da uživaju u ukusima manga ili rambutana.
Tajlanđani ne praktikuju desert u restoranima, tako da jedino šta tamo može da vas zasladi je mango sa slatkim pirinčem, kokosovo mleko (koje onako fensi pijuckate iz pravog kokosa) ili neko drugo voće. Ako ste za kolač ili parče torte, onda se zaputite u neki od mnogobrojnih ogromnih tržnih centara, gde imate internacionalne kuhinje i priliku da nađete hranu sa svih strana sveta - bukvalno.
"Džungla" ukusa u Kineskoj četvrti
Nakon celodnevne šetnje po Kineskoj četvrti (najveća kineska četvrt na svetu), sela sam u ulični restoran (kuhinja na otvorenom sa stolovima i klupama za goste) i rešila da udovoljim gladnim očima: riba u slatkom sosu, hrskavi komadi svinjetine i slanine... ne postoje reči koje mogu dovoljno dobro da očaraju te ukuse! Ništa nije bilo ni slično onome što sam već probala! Da, u Beogradu često jedem svinjetinu, ali ne na TAJ način i sa TAKVIM začinima!
Želela sam da nikada ne prestanem da se tako hranim. Nije mi čak smetalo ni to što sam primetila da su mi naplatili više nego što je trebalo, jer smo stranci. Previše sam uživala da bih se na bilo šta žalila, a i cene ulične hrane su vrlo niske i pristupačne: 10 do 50 bahta po jelu - 10 bahta je oko 30 dinara. Ni cene u uličnim restoranima nisu ništa veće.
I još nešto moram da vam kažem - nije mi smetalo čak ni to što mesec dana nisam pojela parče hleba uz obrok, što je kod kuće prosto nezamislivo. Umesto hleba tamo se jede pirinač.
Moja nova ljubav
Od svega što sam na Tajlandu probala, opsesivno sam se zaljubila u roti. Evo kako se to desilo...
Išli sam u Hua Hin za vikend, letovalište blizu Bangkoka, koje je za moj ukusu previše turističko. Šetala sam praznim ulicama duž okeana, čudila se nekim do sada neviđenim borovima, a do mene su dopirali glasovi i smeh iz malih lokalnih kafića. I dok sam razmišljala u koji da svratim i okrepim se hladnim čajem, ispred supermarketa sam ugledala dečaka kako peče palačinke. Ali, nisu to bile obične palačinke, već indijske - roti.
Samo posmatranje kako se pripremaju, zagolicalo je moj digestivni trakt: spretne ruke dečaka razvlačile su i okretale tanko testo, i čini mi se istovremeno razbijale jaja, seckale banane... Klinac je onda stavio pravougaonu palačinku u činijicu, isekao je makazama na jednake komade i sve prelio onim što sam tražila (izbor nije bio lak) – čokoladom! Bila je to ljubav na prvi... zalogaj.
U povratku iz šetnje sam morala da uzmem još jednu "dozu" (po cenu da mi se arterije zapuše od silne masnoće) i častim malog vrednog kuvara, koji mi je rekao da ima 18 godina, mada je bilo očigledno da ima najviše 15, ali mora da laže – osobe koje nisu punoletne ne smeju da rade.
Roti, moj novi "slatki greh", pronašla sam i u drugim delovima Tajlanda, i svakodnevno sam se prepuštala tom holesterolskom ubistvu sa predumišljajem. Kao što rekoh – jednom se živi!
Hajde zajedno da probamo!
Obećala sam mami i sestrama da ću im napraviti ove palačinke čim se vratim kući, ali nikako da to uradim. Nije da me mrzi, daleko od toga da mi se ne jede, ali mi je ostalo u glavi nešto što sam u Bangkoku često slušala od stranaca – šta god da napraviš to nikada neće biti ukusno koliko je bilo dok si ga jela na Tajlandu. Ma, probaću, a možete i vi: kliknite OVDE i saznajte recept i, molim vas, pišite mi u komentarima kako je prošlo.
POGLEDAJTE KAKO PRAVE ROTI NA TAJLANDU: