Sasvim je jasno: nedostatak sna je loš za zdravlje, a pogledajte šta nam uradi samo jedna noć bez sna!
Jedan mladić je 1965. godine, radi eksperimenta, ostao budan 11 dana, kako bi video kakve će posledice ovakav nedostatak sna imati na njega.
Već drugog dana, nije mogao normalno da fokusira pogled, a nakon toga je (privremeno) izgubio sposbnost da identifikuje predmete na osnovu dodira. Trećeg dana, bio je neraspoložen, a koordinacija pokreta mu je bila strašno loša. Pri kraju eksperimenta, nije više mogao da se koncentriše, imao je problema sa kratkoročnim pamćenjem, postao je paranoičan i imao je halucinacije.
Iako se ovaj momak oporavio, odnosno nije imao nikakve dugotrajne posledice, nedovoljno sna može da poremeti balans hormona, oslabi imunitet i učini nas podložnijim bolestima, a u ekstremnim slučajevima može da dođe i do smrtnog ishoda.
Odraslima je potrebno između sedam i osam sati sna, a tinejdžerima oko deset sati, da bi se telo pripremilo za naredni dan. U slučaju nedovoljno sna, slabi naša sposobnost pamćenja i učenja, loše smo raspoloženi, a naši refleksi su znatno sporiji. Takođe, nedostatak sna je povezan sa povišenim krvnim pritiskom, halucinacijama, a hronična neispavanost povećava rizik od dijabetesa i gojaznosti.
Kako je moguće da nedostatak sna ima takve efekte na nas? Stručnjaci smatraju da se tokom stanja budnosti u našem mozgu gomilaju informacije, a naše ćelije troše energiju. Tokom dana se mozgu povećava količina adenosina, koji nas upozorava da je vreme za spavanje. Kofein, na primer, blokira receptore za adenosin, zbog čega nam je posle teže da zaspimo. U svakom slučaju, kada mozak postane "pretrpan" informacijama i ovim supstancama, a tokom spavanje se mozak od njih "prečišćava."