Loša vest za pivopije...
Pivopije bi trebalo da se zamisle pre nego što odluče da se počaste čašom nekog od najčuvenijih nemačkih piva, bilo da ono potiče sa polica supermarketa, ili iz kafana koje toče luksuzna piva, poput "erdingera", "beksa" i "krombahera", ili "paulanera", najelegantnijeg brenda bavarske prestonice piva Minhena.
Potkraj prošle nedelje, uoči petstogodišnjice donošenja bavarskog zakona o čistoti piva (Zapovest o čistoti – Reinheitsgebot), Institut za zaštitu životne sredine iz Minhena ustanovio je i dokazao da nemačko pivo nije besprekorno "čisto", kao što to legenda o tradiciji čistote i reklamni agenti tvrde: u probama četrnaest najomiljenijih piva Nemačke, svih četrnaest brendova sadržalo je pesticide i herbicide u količinama koje premašuju dozvoljeno opterećenje vode za piće u razmeru od pet do tri stotine puta.
Reč je o herbicidu glifosat, moćnog američkog agrarnog koncerna "Monsanto", čija je upotreba dozvoljena i u Srbiji, odredbom koja je objavljena u "Službenom glasniku" (Sl. glasnik RS, br. 72/14), u skladu sa zakonom EU o stavljanju u promet sredstava za zaštitu bilja na teritoriji članica EU (Uredba Evropskog parlamenta i Saveta br. 540/2011).
Od pre godinu dana, međutim, glifosat je jabuka razdora u raspravama između ekologa i lobista američkog agrofarmaceutskog džina "Monsanta": lome se koplja da li bi taj herbicid trebalo zabraniti, ili kao što američki lobisti zahtevaju od Brisela - dozvoliti njihovu upotrebu za daljih 15 godina, sve do 2031.
Alarm je pkrenula Svetska zdravstvena organizacija, proleća 2015. tvrdeći da pesticid raundap verovatno izaziva rak, a svetski mediji su preneli tu vest.
U međuvremenu, Nemačka je zabranila upotrebu vode za piće koja sadrži više od 0,1 mikrona glisofata, kao i upotrebu žitarica za pivsku melasu koja sadrži ovaj herbicid.
Ali, kako je pokazala analiza minhenskog instituta, te zabrane bile su delotvorne samo u okruženju malih pivara koje nabavljaju nezagađene nemačke žitarice. Veliki proizvođači ipak su se opredelili za nabavku žitarica iz Nemačke s minimalnim zagađenjem, a još učestalije iz inostranstva, gde kontrole nisu tako rigorozne.
U raspravama na tu temu, koje su minulog vikenda dominirale u Nemačkoj, lobisti pivara istakli su da je mogućnost obolevanja od raka zanemarljiva, s obzirom na to da bi čovek trebalo da popije najmanje hiljadu litara piva da oboli.
Njihovi protivnici i medicinski stručnjaci, međutim, istakli su da nema donje granice koja bi mogla biti definisana kao kritična.
Karl Ber sa minhenskog instituta izjavio je za "Politiku": "Ako je reč o supstancama koje mogu da izazovu ili podstaknu rak, onda nema donje granice rizika... Svaki molekul jedne kancerogene supstance uvećava mogućnost da će ćelija podložna kanceru oboleti od raka!".
Zanimljivo bi bilo navesti šta (američki) lobisti pivara misle o tome. Kanadski naučik Patrik Mur, prethodno aktivista Grinpisa, a kasnije lobista Monsanta, izjavio je gostujući na francuskoj televiziji Kanal plus da je glisofat toliko bezopasan, da bi čovek mogao da popije litru, a ne samo mikron ili dva ovog pesticida i da ostane zdrav.
Na pitanje TV moderatora da li bi, u tom slučaju, bio spreman da ispije samo čašicu glisofata, Mur je odgovorio: "Nisam valjda glup, a nisam ni idiot, kretenu!".
Peticiju kojom se zahteva zabrana ove supstance potpisalo je 30.000 argentinskih lekara, koji kažu da glisofat ne izaziva samo rak već utiče i na povećani broj spontanih pobačaja, deformaciju fetusa, bolesti kože, na respiratorna i neurološka oboljenja.