Snovi nikada ne prestaju da nas fasciniraju i uvek su obavijeni velom misterije...
Psiholozi još uvek nisu uspeli da razumeju pravu svrhu snova.
U svakom slučaju, oni su sigurno blisko povezani sa pamćenjem, bilo da pomažu da se uspomene iz proteklog dana preslože ili da se zaborave nevažni i neželjeni događaji kako naš mozak ne bi postao preopterećen podacima, piše "Politikin Zabavnik".
Ako se snovi posmatraju na taj način, onda ne bi ni bilo poželjno sećati ih se.
Tokom delova sna nivoi neuroprenosnika serotonina i noradrenalina veoma su niski, što verovatno ima uticaj na pokušaje da se naknadno setimo snova.
Ipak, možda je najvažniji razlog za to što naša sećanja prikupljena u budnom stanju imaju smisla i međusobno su isprepletana.
Kad pokušamo da se setimo šta smo jutros doručkovali, to sećanje možemo da povežemo sa sećanjem na ustajanje, nevolje s aparatom za kafu, hranjenje kućnog ljubimca i s nizom drugih sitnih događaja.
Snovi su pak najčešće potpuno nelogični, a događaji u njima ni na koji način nisu povezani. Zbog toga, kad pokušavamo da ih se setimo, ne možemo da pratimo neku nit, te se živopisne pojedinosti nepovratno gube u zamršenom lavirintu neurona.
Ponekad, najčešće ponedeljkom, ljudi imaju snažnu potrebu da se vrate u svet snova i da se još nekoliko časova prisećaju onoga što su tamo videli, a vi?