Muškarčeva pretpostavka je da su muškarci logični, a žene nelogične. Međutim, ne postoji ni muška ni ženska logika.
Povremeno možemo da čujemo da se neki muškarac žali kako ne razume žene i njihovu "žensku logiku". Muškarca zbunjuje to što nakon što se izvinio partnerki, koja ga je optužila da joj se nikada ne izvinjava, ona je nastavila da ga optužuje: "pa da, najlakše je reći 'izvini'". Muškarčeva pretpostavka je da su muškarci logični, a žene nelogične.
Ne postoji ni muška ni ženska logika, već je zaključivanje to koje može da bude logički ispravno ili neispravno, bez obzira na pol osobe koja razmišlja i zaključuje.
Ljudski mozak je neka vrsta organskog kompjutera koji ne može da ne obrađuje informacije. Kada se dete rodi, njegov mozak možemo da smatramo nekom vrstom "poluproizvoda" koji će se razvijati u skladu sa vrstom stimulacije kojoj je izložen. Zato je jedan od važnih zadataka svakog roditelja da stimuliše dete, kako bi ono razvilo sposobnost mišljenja i logičkog zaključivanja.
Detetovo pravo da misli svojom glavom nekada može da bude osporeno od strane roditelja ili drugih pripadnika zajednice. Tipičan način je psihološka "zabrana mišljenja", što znači da se u kulturama u kojima se pogrešno smatra da su muškarci inteligentniji od žena, dečaci podstiču da misle, dok se ta ista sposobnost potcenjuje kod devojčica, piše "Politika".
Postoji nekoliko načina na koje se ženskom ili muškom detetu može uputiti "zabrana mišljenja", a glavni je da se dete etiketira kao glupo, tupo, zbunjeno i slično. Dete je u procesu razvoja i nema izgrađenu sliku o sebi, zbog čega je sklono da poveruje da je zaista glupo. Ono može da prestane da misli ili da ima sumnju u ispravnost i vrednost svojih misli i zaključaka. Umesto da misli, ono može samo da oseća.
Nekada deca prestaju da misle da bi izbegla konflikte sa drugima. Ako dete primeti da, kada misli različito od drugih, oni se osete uvređenim i odbace ga, može da prestane da misli kako bi bilo prihvaćeno. Razlog za uvređenost drugih je u njihovoj zabludi da kada sagovornik ne misli isto što i oni, da im on tada poručuje da je pametan, a da su oni glupi. Zato na razliku u mišljenju reaguju kao da je najveća neizgovorena uvreda. A kako je detetu najvažnije da bude prihvaćeno, ono može da prestane da misli svojom glavom kako bi izbeglo da misli različito.
Kako mozak ne može a da ne obrađuje informacije, kada neko odustane od svesnog razmišljanja, onda se njegovo razmišljanje "preseli" na nesvesni nivo. Kod devojčice kojoj je "zabranjeno" da misli, nastaje snažna "ženska intuicija". Ne postoje ni ženska ni muška intuicija, postoji samo intuicija - proces obrade podataka kojeg osoba nije svesna, ali je svesna njegovog rezultata.
Jedan od najboljih načina da decu učimo kako da misle jeste da mi mislimo "naglas", kako bi shvatila kako smo izveli određene zaključke.