Prohodaju, progovore i konektuju se na Internet - skoro da je tako kada su današnja deca u pitanju. I to je super, ali samo ako su i roditelji u stanju da sve to prate. Da li su?
Čak 73 odsto roditelja u Srbiji smatra da ima kompetencije i znanja da adekvatno reaguje na opasne i rizične situacije na internetu, pokazalo je istraživanje koje je za potrebe UNICEF-a sproveo Ipsos Strategic Marketing, telefonskom anketom u februaru 2016, na uzorku od 614 ispitanika iz 141 opštine - roditelja, staratelja ili hranitelja dece uzrasta od osam do 17 godina.
Istraživanje je takođe pokazalo da tek nešto više od 50 odsto roditelja smatra sebe dovoljno, ali ne i potpuno sposobnim da pruži pomoć i podršku svom detetu u opasnim okolnostima u vezi sa Internetom.
U Srbiji četiri od sedam miliona stanovnika koristi internet, pretežno društvene mreže. Iako je roditeljska svest o izlaganju opasnostima i komunikaciji u digitalnom svetu u Srbiji dosta visoka, još uvek nedostaje dovoljno znanja o konkretnim onlajn rizicima i opasnostima za decu.
Većina roditelja dece uzrasta od 8 do 17 godina kaže da razgovara sa svojom decom o rizicima i opasnostima koje vrebaju na internetu. Ova komunikacija se intenzivira nakon devete godine dečijeg uzrasta, a potom intenzitet blago opada nakon petnaeste godine, pokazala je anketa.
"Neophodno je da deca budu svesna da rizik postoji, da ga prepoznaju i da mogu da se obrate roditeljima za pomoć i podršku. Zato je kampanja koju pokrećemo usmerena na roditelje koji treba da budu povezani sa svojom decom, i da zajedno sa njima unapređuju sopstvene internet veštine, digitalnu pismenost i osvešćenost", rekla je Severine Leonardi, zamenica direktora UNICEF-a u Srbiji, prilikom predstavljanja rezultata ankete, u utorak u Beogradu.
Unapređenje prevencije digitalnog nasilja je moguće postići uspostavljanjem kvalitetne komunikacije sa detetom, praćenjem njegovih/njenih aktivnosti na internetu, informisanjem roditelja o aktuelnim onlajn trendovima i načinima zaštite od sadržaja koja mogu ugroziti dete, jedan je od zaključaka istraživanja.
Ključne opasnosti kojima su deca izložena prilikom korišćenja Interneta su:
- susret sa nepoznatim osobama
- lako dostupni neprikladni sadržaja
- seksualno uznemiravanje
- psihičko zlostavljanje
- trgovina ljudima
"Postoji klasična srpska zabluda - neće to baš moje dete. Tu imamo jednu difuznu sluku, s jedne strane se prepoznaju rizici, a sa druge se razmišlja da neće to baš njihovom detetu da se desi. To je problem koji treba ozbiljno razraditi", rekao je direktor istraživanja Dejan Radosavljević.
Gotovo 90 odsto roditelja izjavilo je da stalno ili povremeno razgovara sa decom o rizicima i opasnostima na internetu, što pokazuje da postoji "otvoren kanal" u razmeni mišljenja o tome šta je dobro a šta loše na mreži.
Radosavljević kaže i da postoji uverenje da su deca sposobna da prepoznaju rizike i opasnosti interneta, što smatra gotovo 80 odsto roditelja, dok njih 73 procenata smatra i da su njihva deca sposobna da se izbore sa neprijatnostima i rizičnim internet situacijama.
Skoro 90 odsto roditelja veruje i da bi se njihova deca, kada bi se našla u problematičnoj situaciji, obratila upravo njima za pomoć.
"To je previše optimističan podatak, ali ujedno i dobar, jer ukazuje da postoji vera u otvorenu komunikaciju između roditelja i dece", rekao je Radosavljević.
Istraživanje je pokazalo da više od 85 odsto dece koja koriste internet, provode uz mrežu više od sat vremena dnevno, a više od 43 odsto dece tog uzrasta koristi internet dva i više sati dnevno, uz napomenu da se vreme provedeno uz internet produžava sa uzrastom, deteta, te da značajno raste u periodu od 10 do 11 godina.
Halo, deco, da li me čujete?
POGLEDAJTE FOTO GALERIJU I OSTALE REZULTATE OVOG ISTRAŽIVANJA: