Zbog modernog načina života često nemamo vremena da jedemo natenane, ne spavamo dovoljno, imamo malo slobodnog vremena. Možda se čini bezazleno, ali to utiče na zdravlje mnogo više nego što mislimo.
Evo šta kažu eksperti, koji znaci upozoravaju da smo u "opasnoj zoni" stresa.
Fizički uticaj
"Kada smo pod stresom, u telu se oslobađaju hormoni stresa, uključujući kortizol, koji pomaže telu da se izbori u ovakvim situacijama", kaže psiholog Gledina Mekmejon.
"Kod osobe koja je pod hroničnim stresom, telo sve vreme luči korstizol u krv. Dugoročno, previše kortizola može da ošteti imuni sistem".
Dakle, obratite pažnju na to ako ste često bolešljivi i prehlađeni.
Stres može da utiče i na spavanje, uzrokujući insomniju ili rano buđenje ujutru. Pored toga, ova moderna "boljka" može da utiče i na apetit, tako što će ga značajno smanjiti ili povećati.
"Ako se vaše uobičajene navike u ishrani značajno promene, to je znak da nešt nije u redu", kaže dr Mekmejon, i dodaje da česte glavobolje, bol u mišićima, takođe mogu da ukazuju na izloženost hroničnom stresu.
Emocionalni uticaj
"Mnogi moji klijenti kažu da su besni više nego inače i da svaka sitnica može da ih razbesni", kaže hipnoterapeut Žaklin Harst.
"Previše stresa može da utiče na emocije, pa će se desiti da plačete ni zbog čega ili da vičete i svađate se sa nekim zbog sitnice."
I seksualna želja "sklanja" se pred stresom, a onda nedostatak seksa stvara dodatni stres u vezi. "Kada poraste izloženost stresu, smanjuje se samopouzdanje i samopoštovanje", dodaje Harstova.
Promenite perspektivu
Niko ne može da promeni činjenicu da je posao stresan, da je odgajanje dece stresno... ali, svako može da promeni način na koji sagledava život, tvrde Harstova.
"Verujem da je najvažniji način na koji razmišljamo. 'Udaljite' se od problema i razmislite da li će vam to biti važno za pet godina".
Usporite!
Imamo automobile, avione koji nam pomažu da putujemo brže, tehnologija pomoću koje smo u toku sa svim dešavanjima 24 sata dnevno, ali - sve to ima svoju cenu.
Stručnjaci su jednoglasni da stres doprinosti "metaboličkom sindromu", odnosno stanju gomilanja masti na abdomenu, smanjenja osetljivosti na insulin, povišenog holesterola i povišenog krvnost pritiska.
"Čekaonice u bolnicama su pune ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska, poremećaja na koži, migrena... a uzrok im je zajednički - stres", kaže dr Džek Edmonds. "Ljudi žive previše brzo i to im donosi zdravstvene probleme. Mislim da ljudi previše očekuju od sebe i preuzimaju na sebe mnogo obaveza."
To što stalno žurimo da sve obavimo stvara veliki pritisak na naše zdravlje jer stres pospešuje proizvodnju noradrenalina i adrenalina, koji ubrzavaju rad srca i stvaraju pritisak na nervni sistem.
"To dovodi do povišenog krvnog pritiska, koji povećava rizik od srčanog udara", zaključuje lekar.