U svakodnevnom govoru koristimo izraz "pedofil" u vrlo širokom značenju. U trenutku kada je javnost zgrožena seksualnim zločinom nad detetom, važno je znati šta o tom mračnom poremećaju kaže struka.
Stručnjaci za ovu oblast razlikuju pedofile od "seksualnih zlostavljača dece". U klasifikaciji poremećaja to su dve odvojene kategorije koje se delimično preklapaju. Postoje seksualni zlostavljači dece koji jesu pedofili, seksualni zlostavljači dece koji nisu pedofili i ona kategorija pedofila koja ima sklonost prema deci, ali koja ne vrši seksualno zlostavljanje dece.
Ako je to tako, ko je onda pedofil?
Prema usvojenoj psihijatrijskoj definiciji, pedofil je osoba koja svoj seksualni nagon usmerava isključivo ili pretežno prema deci koja još nisu ušla u pubertet. Interesantno je da psihijatrijski stručnjaci postavljaju granicu na 13 godini, iako je zakonski pedofilija definisana 15. godinom. Takođe se smatra da osoba mlađa od 16 godina ne može da bude pedofil. Pedofil može da bude usmeren na decu istog ili različitog pola, piše Zoran Milivojević za "Politiku".
Istraživanja pokazuju da su pedofili uglavnom povučeni, nesigurni ljudi, nezrele seksualnosti, koji se sa odraslom osobom osećaju neugodno, tako da svoju zonu sigurnosti nalaze u odnosu sa decom i ka njima usmeravaju svoju seksualnost. Kada se upuste u zlostavljanje dece, to čine koristeći razne psihološke trikove i dečju radoznalost.
S druge strane, seksualni zlostavljači dece su osobe koje imaju psihopatsku strukturu ličnosti, koje nisu usvojile inhibicije polnog nagona, a čije je seksualno interesovanje prvenstveno usmereno ka seksualno zrelim osobama drugog ili istog pola. To su osobe koje, u određenim situacijama, svoj nagon zadovoljavaju tako što zlostavljaju decu, često veoma divlje i brutalno, što nekada uključuje silovanje i ubistvo.
Oni pedofili koji nisu seksualno zlostavljali decu, svoj iskrivljeni seksualni nagon zadovoljavaju u fantaziji, zbog čega su usmereni na korišćenje dečje pornografije. Ova kategorija traži društvo dece, bilo privatno ili profesionalno i nema garancije da u nekoj situaciji neće pokušati da iskoriste naivnost deteta i uvuku ga u svoje pedofilske "igrice".
Postoji tendencija u stručnoj literaturi da se sklonost ka deci koja su ušla u pubertet (od 11 do 15 godina) "normalizuje", tako što se ona izdvaja kao posebna kategorija i ima posebno ime - hebefilija. Naglašava se da ostvarenje seksualne sklonosti ka deci ovog uzrasta jeste kršenje zakona, ali da nije poremećaj.
Razvoj seksualnih sklonosti ka deci podstiče razvijanje dečje radoznalosti, prerana seksualizacija kroz medijske sadržaje ili nestručno seksualno obrazovanje. Roditelj je taj koji dete treba da pripremi i vodi kroz te izazove.