Znate one mrgude kojima sve, ali baš sve smeta? Nisam jedna od njih... iako će delovati tako… Ovaj tekst je posvećen stvarima i situacijama koje mrzim, koje mi kidaju živce i teraju ovo levo oko na žmirkanje!
Mrzim Žarkovo!
Pre nego što padnete u vatru drage komšije, vaša sam. Živim u Žarkovu. Vazduh je lepši nego u centru, ima zelenila, divnih, toplih ljudi, komšija koje će ti uvek pozajmiti merdevine ili vegetu, ali ima i jedna sitnica koja me ubija…
Deo u kojem ja živim je nekada bio mesto na kojem su ljudi imali kuće i dvorišta. Znači – jedna kuća i dvorište. Ograda oko parcele i tačka. (Znam da je bilo jasno i malopre, ali moram da naglasim). Onda su prodali te kuće investitorima koji su na mestu na kojem "ima mesta" za kuću iz prethodne rečenice napravili zgradu s 28 stanova. Nema problema, osim… ovaj komšija pored njega je takođe prodao kuću drugom investitoru koji je uradio isto.
Sada, kada izađem na terasu da popijem kaficu popušim cigaretu nemam pogled. U stvari imam – na zgradu. I ne samo to – JA MOGU DA VIDIM ŠTA OBLAČI KOMŠINICA! I šta je jela, da li je sklonila stvari sa stola i koliko ima veša za peglanje u spavaćoj sobi.
Znam, moja krivica – što ne živim na Dedinju, je l?
Pitanje gde su mi čarape
Dok sam se zabavljala sa mužem, tačnije dok je bio "samo dečko", delovao je skockano, sposobno, samouvereno, nalickano … kako je rekao "da" kao da je pola mozga ostavio na venčanju. "Gde su mi čarape" je najčešće postavljano pitanje u našem domu.
Prvi put sam mislila da se zeza ili ih je u trenutku kada me pita zaboravio gde ih spustio ili nešto... Potom sam shvatila da moram da ga vodim do ormara I kažem "vidiš, ovde". Ne dao bog da se veš suši na terasi ili radijatoru, tada njegova potraga prerasta u paniku. Objasnila sam mu da naše stvari mogu da "žive" na četiri mesta – u ormaru, korpi za veš, veš mašini i na terasi. I dalje me pita gde su mu čarape. I ja odgovaram.
"U frižideru".
S tim u vezi …
Mrzim onu jednu čarapu koja se vuče po ormaru, a ti je ne bacaš u nadi da ćeš jednog dana pronaći i drugu
Baci je odmah! Sutra, kad pronađeš drugu, baci je u isti kontejner od juče, u nadi da će počivati zajedno i ne okreći se. Kupi nove. Ili pitaj mog muža gde je, nek ti on kaže
"Slušam muziku, ne vidim te" u autobusu
Prvo što želim da uradim kada uđem u autobus je da sednem i odmorim. Valjda od onog silnog sedenja na poslu … Naravno da se nikada neću odvesti od tacke A do tačke B sedeći, jer ću ustati starijem, majci, ocu s detetom ili trudnici, ali me nerviraju klinke koje namontirane sednu na prvo mesto (ono ispod sličice s čikicom sa štapom) nabiju slušalice, biraju muziku špicastim noktima i prave se blesave dok ih ne kucneš po ramenu. Da, ja sam ta koja ih diže, ali samo kada nosim klinca iz vrtića. Nije da mi se sedi, ali mislim da imam pravo da ne njišem klinca u ritmu loših amortizera. Ionako imaju kandže, ako majstor naglo prikoči, zakačiće se lakše za čvrstu površinu od mene …
Vožnju liftom s ljudima koje ne poznajem, ili još gore poznajem površno
Oh, bisera od razgovora u liftu. Pre razgovora ide ono – da li da se javim, šta da kažem … ne priča mi se, gde baš sad da mi se prikašlje ovako … taman sam htela hulahopke da namestim, spale skroz, a gaće uvukle… "kako ste?".
Što ne mogu da psujem pred detetom
Zašto bih, je l'da? Prospite jogurt po tepihu i pokušajte da ga obrišete, pa mi onda lupajte minuse u komentarima!
Kompaniju kojoj plaćam 2.150 dinara za Internet...
i račun za telefon koji je visok jer sam 15 dana u mesecu zvala kompaniju kojoj plaćam Internet kako bih se drala "nemam Internet"
Salce na stomaku
Ne mogu više da ga uvlačim, pričaću svima da sam ušla u ranu menopauzu i da su hormoni krivi.
Pitanje gde ideš kod frizera kada sam najčupavija i imam izrastak.
Razumela sam te komšinice, trebalo bi da povedem računa o izgledu, ali i ti bi, umesto u moju glavu, mogla da gledaš u zadnjicu tvog kučeta da ne bih ugazila u nešto na putu do sandučeta da uzmem račun za Internet...
Roditeljske sastanke u vrtiću
Ako moje dete nije udarilo nekoga, dobilo preko nosa, odbijalo da jede ili se upiškilo u krevet, ne zovite me, jer znam da ćete me naterati da napravim kućicu od kartonske kutije sa šljokičavim krovom, uzeti od mene 500 dinara za "nešto", a onda to nazvati roditeljskim!
Pitanje kada ću roditi drugo dete
U menopauzi sam …