Radujemo se vikendu jer napokon imamo slobodno vreme, a možemo duže i da spavamo. Međutim, baš to duže spavanje nam pravi problem…
Bez obzira na to da li idemo u provod sa prijateljima ili gledamo film, petkom i subotom obično ostajemo duže budni jer ujutru ne ranimo i možemo da "nadoknadimo" san.
Međutim, ispostavilo se da to duže spavanje vikendom pravi haos u našem telu, tačnije, našem biološkom satu. Reč je o takozvanom društvenom džet legu.
Dok mislimo da ćemo dužim spavanjim za vikend nadoknaditi nedostatak sna "nakupljen" preko nedelje, to zapravo izaziva hroničan umor, promene raspoloženja, pa čak povećava i rizik od srčanih bolesti za 11 odsto, pokazala je nova studija.
"Ovi rezultati pokazuju da redovno spavanje, pored količine sna, ima važnu ulogu za naše zdravlje", kaže autorka studije Sijera Forbaš.
"To znači da pravilan ‘raspored’ spavanja može da bude efikasan, prilično jednostavan i jeftin način da sprečimo zdravstvene probleme", dodaje ona.
Znamo da je za zdravlje veoma važno da dovoljno spavamo, ali ovo istraživanje je pokazalo da je bitno i da imamo neki "raspored" spavanja, odnosno da ležemo i ustajemo u približno isto vreme svakog dana.
Ovaj fenomen nazvan je društveni džet leg jer se petkak i subotu uveče ljudi uglavnom provode u društvu, a posledice toga su slične džet legu.
"Pošto ovo prilično liči na putnički džet leg, odlučili smo da taj fenomen nazovemo društveni džet leg. Posledice koje duže spavanje vikednom ostavlja na organizam je kao da živite u različitoj vremenskoj zoni u odnosu na svoj biološki sat", kaže psiholog dr Til Ronenberg.
Prethodne studije su pokazale da oni koji imaju društveni džet leg češće pate od depresije, skloniji su pušenju, konzumiraju više kofeina i u proseku piju više alkohola.
Da biste resetovali svoj biološki sat, trebalo bi da spavate oko sedam sati svake noći i da odolite potrebi da duže spavate vikendom.