Đorđe Blagojević (10) iz Lazarevca rođen je bez desnog uva, ali zahvaljujući dr Aleksandru Uroševiću, specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije, taj njegov estetski problem rešen je na najbolji mogući način.
Dr Urošević usavršio je posebnu tehniku rekonstrukcije ušne školjke od rebarne hrskavice u Klinici Bizet u Parizu, kod jednog od najboljih svetskih stručnjaka u toj oblasti profesorke Fransoaz Firmin i danas je uspešno priomenjuje u Klinici za opekotine, plastičnu I rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Ova tehnika radi se samo u najvećim svetskim centrima, ne radi je nijedna klinika u region, veoma je skupa, a pacijentima u Srbiji sada je dostupna o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osuguranje, odnosno sa overenom zdravstvenom knjižicom.
"Tehnika je veoma zahtevna i kompleksna, jer je sama ušna školjka po svom obliku vrlo složena, trodimenzionalna", kaže dr Urošević za Tanjug i dodaje da je od 2016. godine, kada se vratio sa usavršavanja, uradio četiri takve rekonstrukcije uva kod dece, ali i odraslih.
Objasnio je da je u Klinici za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju radio poarcijalne rekonstrukcije kod pacijenata koji su bez dela ušne školjke ostali u nakon saobraćajnih nesreća, karcinoma i drugih trauma, ali da je nastavio da radi totalne rekonstrukcije u Institutu za majku i dete sa dr Aleksandrom Vlahovićem.
"Posebnu zahvalnost dugujem dr Radoju Simiću, direktoru Instituta za majku i dete koji mi je omogućio da radim te operacije kod dece u Institutu", kaže Urošević i dodaje da se u Srbiji godišnje sa tom anomalijom rodi oko desetak mališana.
Procedura se kod dece izvodi u devetoj, desetoj godini života, kada im je obim grudi razvijen da ima dovoljno materijala da se uzme od rebarne hrskavice, zatim ušna školjka u tom uzrastu već dostiže veličinu kao kod odraslog čoveka.
"Procedura se izvodi u dva akta. U prvom aktu se uzima rebarna hrskavica, a zatim se pravi prostor na mestu gde treba da se rekonstruiše ušna školjka. Od rebarne hrskavice se napravi okvir koji se plasira u džep i nakon vakuma dobija otisak, konture normalnog uva", objasnio je dr Urosević.
Drugi akt se izvodi šest meseci kasnije i tada se uvo odvaja i pravi prostor iza njega.
Desegodišnjem Đorđu Blagojeviću rekonstrukcija je urađena 24. novembra prošle godine i prve fotografije rekonstruisane desne ušne školjke otišle prvo kod prof. Firmin u Francusku.
Majka dečaka Marija Blagojević kaže da je oduševljena, posebno što je sve dobro ispalo već posle prve operacije.
"Kada je Đorđe rođen bez uva, rekli su mi da je moguća rekonstrukcija, ali sam očekivala plastiku. Nisam ni sanjala da će biti moguće da dobije skoro prirodno uvo, jer takve procedure nisu rađene u Srbiji", objasnila je majka.
Strah da ga okolina neće prihvatiti, da će ga deca zadirkivati, bio je stalno prisutan kod roditelja.
"Nije lako nositi se sa tim, ali posebnu zahvalnost dugujemo dr Aleksandru Vlahovicu iz Instituta, koji nam je ulivao nadu, davao savete kako da se nosimo sa tim. Sreća što živimo u maloj sredini pa su ga drugari prihvatili i nije bilo zadirkivanja", priča majka.
Nikada neće zaboraviti tih šest sati, koliko je trajala operacija,provedenih u čekaonici Instituta za majku i dete. Osećanja su, kaže, bila pomešana - nada, ali i strah da li će sve proći kako je zamišljeno.
Ćim sam videla nasmejane lekare kako silaze niz stepenište, znala sam da je sve u redu i vise suze nisam mogla da zaustavim", priseća se Marija.
U aprila Đorđa očekuje drugi akt procedure - odvajanje ušne školjke, ali doktor Urošević kaže da je najkomplikovaniji deo procedure prošao.
Dr Firmin rekonstrukciju ušne školjke od rebarne hrskavice počela je da radi 1984.godine, tehniku je učila u Japanu, ali je ona značajno unapredila. Do sada je uradila oko 2.200 takvih zahvata, a priliku da sa njom rade i od nje uče imao je mali broj svetskih lekara.