Ljudi se dive dobrim ljudima, ali ne žele ih ni za prijatelje, ni za romantične partnere, pokazalo je novo istraživanje.
Divimo se nesebičnim ljudima, onima koji imaju empatiju i obzirni su prema tuđoj nevolji, ali… iz daleka.
Istraživanje sprovedeno na Oksfordu i Jejlu pokazalo je da ljudi žele da drugima njihovo društvo bude prioritet, u odnosu na sve ostalo, čak i u odnosu na sasvim plemenite, "više" ciljeve.
Ispostavilo se da su ljudi koji provode vreme sa svojom majkom, recimo, drugima privlačniji i kao prijatelji i kao potencijalni romantični partneri od onih koji slobono vreme provode gradeći kuće za siromašne.
"Kad se pomaganje nepoznatim osobama sučeli sa pomaganjem porodici i prijateljima, ljudi više vole one koji bliske osobe stavljaju na prvo mesto, iako je posledica tog čina manje 'korisna i dobra' ako se uzme u obzir 'viši cilj'", kaže Moli Kroket, profesor psihologije na Jejlu, koja je vodila ovo istraživanje.
Tokom studije, psiholozi su kreirali nekoliko scenarija tako da testiraju moralnu dilemu zasnovanu na tome da li će neko pomoći jednoj osobi koja mu je bliska ili velikom broju nepoznatih ljudi.
Recimo, pitali su ispitanike koji su učestvovali u studiji da li bi baka koja je osvojila određenu svotu novca na lutriji trebalo da taj novac da unuku da popravi kola, ili da novac donira dobrotvornoj organizaciji koja se bori protiv malarije.
Jedno od pitanja bilo je, na primer, i da li bi ispitanici radije bili u vezi sa ženom koja slobodan dan provodi sa svojom usamljenom majkom, ili sa ženom koja u slobodno vreme volontira u organizaciji koja izgrađuje domove za siromašne ljude širom sveta.
Učesnici su sve ponuđene izbore doživljavali kao jednako moralne, ali kada je trebalo da se izjasne sa kim bi se radije družili ili bili u vezi, prednost je dobila baka koja bi pomogla unuku, i devojka koja provodi dan sa majkom.
"Prijateljstvo zahteva favorizaciju, suština prijateljstva je u tome da prijatelje tretirate na poseban način, drugačije nego što tretirate druge ljude", objašnjava Džim Everet, profesor sa Oksforda, koji je koautor ove studije, prenosi "Dejli mejl".