Ovako vas mozak vara zbog anksioznosti

Ako imate visoko-funkcionalnu anksioznost, sve su šanse da vas mozak gotovo konstantno laže. Te misli koje vam nanose štetu čine da vam svet deluje strašnije nego što jeste. Jednom kada utvrdite da ste skloni takvim mislima, vaša anksioznost će početi polako da popušta.

"Trebalo bi" izjave

Jedna od najčešćih svakodnevnih laži anksioznosti je kada sebi neprestano govorite "trebalo bi da...".

Ako primećujete da se fokusirate na to zašto bi vi ili drugi "trebalo" da se ponašate ili uradite nešto na određeni način, napravite pauzu. Pokušajte da sebi naglas kažete ono što ste upravo pomislili.

"Držanje tih ekstremnih pravila znači da se osećamo kao svakodnevno u nečemu ne uspevamo", kaže socijalni radnik Laura Federiko.

Teško je da ne budete anksiozni ako konstantno osećate da ste izneverili sebe, zato pokušajte da nađete način da ovaj pritisak sklonite od sebe.

Polarizovano mišljenje

Polarizovano mišljenje može da se izrazi na mnogo načina, ali svakako podrazumeva dva ekstrema – mislite sve ili ništa, uvek ili nikad, crno ili belo. Kako god da to nazovete, ovakvo mišljenje spada u visoko-funkcionalnu anksioznost i itekako može da otežava vaše svakodnevno funkcionisanje.

"Ovakvo mišljenje je veoma često kod osoba koje su veoma ambiciozne ili su perfekcionisti. Ako se ne ispune najstroži standardi, to se smatra neuspehom. To može da dovede do izloženosti prevelikom stresu, pa i da utiče na zdravlje", kaže dr Đulija Suro.

Katastrofiziranje

Ukoliko imate sklonost da previše dramatizujete stvari, to može biti znak da ste skloni obrascu mišljenje uobičajenom za visoko-funkcionalnu anksioznost, koji se zove katastrofiziranje.

"Katastrofiziranje znači da uzmete statistički malu verovatnoću za nešto i da onda to smatrate normom", kaže terapeut Džejmi Dejna.

Umesto da vidite potencijalni način da uradite nešto, vi vidite samo najgori mogući scenario.

"Primer ovoga je osoba koja katastrofizira kada prijatelju pošalje poruku na koju ne dobije odgovor odmah. Katastrofiziranje je u ovom slučaju zasnovano na uverenju da ta osoba nije dovoljno dobra i to će dovesti do uverenja da je njihovo prijateljstvo gotovo", kaže Federiko.

Ako ste skloni ovakvom obrascu razmišljanja, razmislite o tome šta je okidač za vašu anksioznost.

Personalizacija

Patiti od anksioznosti često znači biti zatvoren u svom malom svetu. Ako ste navikli da tako razmišljate, moguće je da vas mozak vara da sve izgleda kao da se sve oko vas dešava zbog vas.

"Personalizacija znači da mislite da ste centralna figura u svačijoj priči, pretpostavljanje da ono što vi radite ili ne radite ima značajan uticaj na sve oko vas", kaže Dejna.

Podsetite sebe da ono što drugi ljudi rade nema nikakve veze sa vama.

Čitanje misli i predviđanje događaja

Od svih načina na koji vas mozak vara, to što vas uverava da imate mogućnost da predvidite nešto u budućnosti deluje kao najočiglednji. Ali, vi osećate da neke drastične pretpostavke mogu da postanu uobičajen način na koji razmišljate.

"Predviđanje i čitanje misli se dešava onda kada pretpostavljamo šta drugi misle o nama ili šta će da se desi u budućnosti. Na primer, dobijem mejl od šefa u kojem me pita da se nađem sa njim, zbog čega provodim jutro nervozno očekujući da ću dobiti otkaz. To svakako doprinosi osećaju anksioznosti", objašnjava Suro.

Ovakav obrazac mišljenja ljudima daje osećaj da imaju više kontrole nad mogućim ishodima, a zapravo ih samo izlaže većem stresu. Podsetite sebe da ne možete da pretpostavite šta ljudi misle niti šta će da se desi.

Filtriranje

Filtriranje podrazumeva da umanjujete sve dobro, a uvećavate sve loše u bilo kojoj situaciji. Ako često hvatate sebe da umanjujete nešto pozitivno, fokusirajte se malo na ovaj obrazac ponašanja.

"Skloni smo tome da pamtimo loše stvari koje su nam se desile i da ih koristimo da opravdamo svoje predviđanje šta će se desiti u budućnosti (na primer: Uvek ću biti sam jer su mi sve prethodne veze bile neuspešne)", navodi Suro.

"Ako se i setimo nečeg pozitivnog, često to otpišemo kao neku anomaliju ili nešto što se desilo pukom sreću (na primer: Dobio sam posao jer sam bio na pravom mestu u pravo vreme, to nema veze sa mnom)".

Imajte na umu da dobre stvari koje vam se dešavaju nisu nasumične i da ih zaslužujete.

Na kraju, da biste se izborili sa ovim obrascima mišljenja koji su loši za vas najvažnije je da ih prvo identifikujete. Ukoliko se prepoznajete u nekom od ovih načina na koje vas mozak vara, dajte sve od sebe da to promenite i učinićete nešto dobro za svoje mentalno zdravlje.