Goran Arsenić iz Kotor Varoša, od nekadašnjeg obućara izrastao je u vrhunskog majstora za tapaciranje automobila. Zaljubljenici u četvorotočkaše iz cijelog svijeta sada dolaze kod majstora Goran kako bi im sredio "ljubimce"
Krajem 1980-ih Arsenić je radio u modelarnici fabrike obuće Proleks, da bi nakon propasti te firme, na prelazu između dva milenijuma, pokrenuo svoju obućarsku radnju. Ipak, morao je ubrzo da je zatvori jer je imao problema da nađe odgovarajuće osoblje. Nakon toga, "iz dosade" je restaurirao unutrašnjost svog auta. I, tako je sve krenulo...
"Prvo sam sredio svoj auto, a onda počeo to isto raditi prijateljima, poznanicima, porodici... Jednostavno, posao se širio, nisam ni svjestan tačno kako, preporuke su jednostavno stizale jedna za drugom. Sad sam dostigao neki nivo, radio sam neke ozbiljnije aute za neke ozbiljnije ljude. Radio sam skoro jedan pikap uvezen iz Amerike, a to je bio veoma odgovoran posao", priča za časopis "Talas" Goran Arsenić.
Kaže da mu za kompletnu restauraciju jednog automobila treba između mjesec i mjesec i po dana, ali i da radi 10-12 sati dnevno.
"Ustajem u pola sedam, onda krenem da radim, doručak bude oko 10, radim do tri po podne, odmorim jedno sat vremena i onda se opet vratim u radionicu i radim tako naveče do sedam-osam, nekad i do 10 znam ostati. Naporno je. Ima to neku svoju draž, a naravno radiš i da zaradiš, ali najgore je kad se približi neki rok. Moraš ispoštovati ono što dogovoriš, a to nekada zna biti teško. Ima slučajeva i kad se probije rok, kad nešto jednostavno ne možeš stići", priča Goran, navodeći, ipak, da mu je najveće uživanje kada završi posao i kad posmatra lice mušterije.
Meni je najveće uživanje kad završim posao i kad posmatram lice mušterije. To je posebno zadovoljstvo. Ako vidim da je on zadovoljan, a bogu hvala do sada su svi bili takvi, onda sam i ja prezadovoljan.
"To je posebno zadovoljstvo. Ako vidim da je on zadovoljan, a bogu hvala do sada su svi bili takvi, onda sam i ja prezadovoljan. Trudim se zaista da ispoštujem sve zahtjeve, ali ima ljudi koji baš tjeraju mak na konac. Opet, s druge strane, ja kako god da uradim auto uvijek smatram da može bolje i sam sebi najviše tražim greške. Težim da sve bude što bolje, na primjer, da se štepovi izvuku i budu što ravniji. Nema kod mene onoga 'može proći'. Perfekcionista sam i to često zna da na čovjeku ostavi traga", priča Goran, dodajući da mušterijama neke greškice možda neće smetati, ali hoće njemu.
"Kad sam bio u Štutgartu na sajmu, otišao sam u Mercedesov salon i iznenadio sam se kad sam vidio koliko grešaka imaju na kožnoj galanteriji. Baš sam se razočarao. Kad je riječ o tome šta me usrećuje, uvijek se obradujem kad me mušterija nakon par dana pozove da mi ponovo zahvali na nečemu što sam uradio. To čovjeka baš ispunjava. Nije sve u novcu, nekad takvi komplimenti na račun dobro obavljenog posla mnogo više znače. Znači mi i kad ljudi prepoznaju odgovornost koju imam prema poslu...
Jednom mi je došao momak iz Austrije u nekom golfu četvorki i rekao: 'Hoću da radim golfa.' Ja ga pitam je li to taj auto na koji misli, a on kaže: 'Ne, ne, imam nekog golfa dvojku, njega hoću da sredim.' I on je njega nabrijao da ne povjeruješ", kaže Goran
Cijeli intervju pročitajte OVDJE