Ljudi trepću, u proseku, na svakih pet sekundi. Ali, naš pogled i sećanje nemaju male "praznine" koje bismo mogli da očekujemo kad to uzmete u obzir. Evo zašto nemamo te prekide.
Naučnici su izgleda konačno rešili misteriju u vezi sa tim zašto nemamo "prekid u slici" svaki put kad trepnemo.
Ljudi trepću otprilike na svakih pet sekundi, da bi oko ostalo vlažno, i svaki put kad trepnemo, svetlo se na delić sekunde "ugasi". Ali, bez obzira na to, naš mozak nastavlja da procesira ono što vidimo kao da tog prekida nije bilo.
Sada je konačno utvrđeno koja regija mozga nam omogućava da sve vreme imamo sliko onoga što nas okružuje, prenosi "Dejli mejl".
Mozak pamti ono što smo videli neposredno pre nego što trepnemo, i tom slikom popunjava praznine, stvarajući iluziju kontinuiteta.
Regija odgovorna za ovo je ona koja je zadužena za kratkoročno pamćenje, i omogućava nam da zadržimo jasnu svest o onome što nas okružuje bez obzira na redovne "prekide slike" izazvane treptanjem.
Međunarodni tim naučnika istraživao je medijalni prefrontalni korteks, koji ima važnu ulogu u kratkoročnom pamćenju i donošenju odluka, a ispostavilo se da nam upravo ta zona pomaže da održimo kontinuitet u slici koju vidimo. U ovom delu mozga zadržavaju se vizualne informacije tokom kratkog perioda vremena i brzo se "spajaju" tako da formiraju kontinuiranu sliku bez seckanja.
Da bi testirali ovu teoriju, naučnici su pratili rad mozga pacijenata koji imaju epilepsiju. Njima su prikazivani pravougaonici koji su mogli da budu percepirani kao horizontalni ili vertikalni, a ispitanici su odgovarali kako su orijentisane slike koje vide.
Zatim su im je dodata još jedna dimenzija, u kojoj je pravougaonik mogao da bude orijentisan u prostoru, i od ispitanika se opet očekivalo da kažu u kom smeru pokazuje pravougaonik. Ako su odgovori ispitanika bili isti i u prvom i u drugom slučaju, naučnici su zaključili da je subjekat koristio svoju percepciju prve slike da bi dao odgovor u orijentaciji druge.
Dok su ispitanici obavljali zadatak, beležena je aktivnost u prefrontalnom korteksu, da bi se utvrdilo na koji način ova zona mozga učestvuje u odlučivanju.
Jednom od učesnika u istraživanju, ova zona mozga uklonjena je zbog ranijeg lečenja, i ta žena nije mogla da pamti vizualne informacije.
Eksperimentom je dokazano da medijalni prefrontalni korteks značajno učestvuje u donošenju odluka zasnovanih na kratkoročnom pamćenju. Odatle je zaključeno da je ova zona ujedno i ključ naše sposobnosti da nastavimo da percepiramo svet oko sebe i u trenutku kad trepnemo.
"Naše istraživanje pokazuje da je medijalni prefrontalni korteks odgovoran za 'podešavanje' trenutnih vizuelnih informacija u odnosu na ranije primljene", kaže dr Kaspar Švidžik iz naučnog centra u Getingenu.
"To nam omogućava da svet doživljavamo stabilnije, čak i kad nakratko zatvorimo oči da bismo trepnuli."