Ako su vam ruke stalno hladno, a na niskim temperaturama dobiju čak i blagu nijansu plave, moguće je da patite od Rejnoovog sindroma.
"Kada prosečna osoba izađe napolje kad je hladno, bez rukavica, logično je da će joj prsti postati malo hladni. Ali, kod osoba koje pate od Rejnoovog sindroma je reakcija dosta ekestremnija", kaže dr Lej Beker.
Ona kaže da se razlika najbolje vidi kada se ruke te osobe dodirnu.
"Čak i kad je napolju umereno hladno, njihova koža postaje bela, a ruke ledene".
I ne samo što ruke budu hladne i pobele, nakon toga mogu da postanu plave, pa crvene kada počnete da se zagrevate. Ali, ne moraju ruke svakoga ko ima ovu bolest da promene sve tri boje, niti tim redom. Takođe, ovi simptomi mogu da se jave na drugim ekstremitetima, na ušima, nosu, usnama, pa čak i bradavicama.
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, pa čak i samo da su vam prsti ledeni i da vas bole, dr Beker savetuje da odete kod lekara, odakle će vas verovatno uputiti kod reumatologa. Lekar će utvrditi da li imate Rejnoov sindrom, da li je reč o primarnom (i najčešćem) tipu ili o sekundarnom, što znači da je izazvan nekim drugim stanjem.
Uzrok Rejnoove bolesti
Kod primarnog oblika bolesti, genetika ima ključnu ulogu. Sudeći prema podacima Mejo klinike, oko trećine ljudi koji pate od primarnog oblika Rejnoovog sindroma, je nasledilo tu bolest.
Iako kod svakog može da se razvije, Rejnoov sindrom češće pogađa žene i najčešće se otkriva u adolescenciji.
Kada je reč o sekundarnom obliku Rejnoovog sindroma, Institut za srce, pluća i krv kaže da je to najčešće posledica oštećenja nerava, povreda ruku ili nogu, izloženosti određenim hemikalijama, repetitivnom stresu (poput stalnog kucanja na tastaturi ili sviranja klavira), i najčešće se javlja posle 40. godine života.
Pošto je sekundarni oblik malo ozbiljniji, dr Beker savetuje da obavezno odete kod lekara ako primetite simptome.
Zašto ruke postaju plave
"Iako niko ne može sa sigurnošću da kaže zašto se to dešava, znamo jednu stvar: hladnoća može da dovede do sužavanja krvnih sudova, a ako bolujete od Rejnoovog sindroma, arterije na prstima dolaze u stanje vazospazma, što znači da se krvni sudovi sužavaju i ograničava se dotok krvi do tih delova tela", kaže dr Beker.
Da li je opasno
U većini slučajeva, Rejnoov sindrom ne treba naročito da vas brine, ali povećava rizik od promrzlina.
"Još jedna stvar koja bi mogla da se desi je spazam. Ukoliko ti mali krvni sudovi dožive spazam, krv teško stiže do ekstremiteta. To može da rezultira oticanjem ili odumiranjem tkiva".
U nekim slučajevima cirkulacija u prstima može potpuno da stane, ostavljajući deformitet kao posledicu. Ali, nema potrebe da paničite jer se to zaista retko dešava.
Kako se leči
Rejnoova bolest se leči u zavisnosti od uzroka. Ako je reč o primarnom obliku, najčešće se uspešno leči lekovima za proširivanje krvnih sudova, eventualnom operacijom nerava.
"Najbolje je da izbegavate okidač, tj. hladno vreme, ali i da se opremite parom dobrih, toplih rukavica".