Tračarenje ima lošu reputaciju, ali naučnici ovu pojavu vide kao nužni element funkcionisanja ljudske zajednice. Pa zašto ne možemo da odolimo tračarenju?
Tračarenje ne spada baš u lepo ponašanje, nije ni naročito moralno, ali je sasvim ljudski. Nova studija pokazala je da je tračarenje mnogo češće, ali i mnogo manje zlobno nego što obično mislimo.
Sociolozi čak tračarenje vide kao neku vrstu "socijalnog lepka" koji pomaže širenju informacija kroz određenu društvenu grupu, stvara osećaj jedinstva i povezanosti i štiti ljude od potencijalnih "loših momaka".
Naučnici sa Univerziteta u Riversajdu u Kaliforniji pratili su koliko tračarimo, o čemu i na koji način. Ispostavilo se da prosečna osoba u ovoj aktivnosti provede skoro sat vremena u toku dana, ali i da niko nije toliko "fin i dobar" da baš uvek može da odoli i ostane "iznad situacije" ne upuštajući se u širenje glasina.
Tokom istraživanja, tim psihologa i sociologa stavio je na probu uobičajene pretpostavke o tračarenju, sprovodeći eksperiment tokom kojeg je 467 dobrovoljaca oba pola opremljeno uređajima za snimanje razgovora, koji su nasumice beležili delove konverzacija tokom dana, tako da je u proseku zabeleženo oko 10 odsto ukupnog razgovora ispitanika.
Među 269 žena i 198 muškarca, zabeležena su 4.003 "tračerska segmenta razgovora", tokom posmatranog perioda koji je trajao između dva i pet dana.
Ispostavilo se da su ispitanici u proseku tračarili 52 minuta dnevno, a analiza sadržaja pokazala je da ljudi uglavnom tračare o osobama koje poznaju, a ne o slavnim ličnostima.
Pokazalo se da žene stvarno tračare malčice više nego muškarci, ali one češće govore stvari koje su psiholozi okarakterisali kao "neutralne", što znači da žene prosto razmenjuju informacije, bez negativnih primedbi ili osuđivanja.
Dominantna forma ogovaranja je upravo to - neutralno, ali pokazalo se da ako tračarenje nije neutralno, dvaput češće nekoga "olajavamo" i govorimo ružne stvari o njemu, nego što smo spremni da o nekome govorimo lepo.
Naročito su negativnim komentarima skloni mlađi ljudi, ali teorija o tome da dobrostojeći, obrazovani ljudi manje tračare je pala u vodu.
Vidite, tračarimo svi. Bogati, siromašni, neobrazovani, obrazovani… to je prosto deo ljudske prirode.
Anketa
Ko više tračari?
-
Muškarci
35% (7)
-
Žene
65% (13)
Ranija istraživanja pokazala su da se način na koji vidimo, i način na koji naš mozak perceprira lica menjaju u zavisnosti od trača koji smo čuli o osobi koju gledamo, tako da tračarenje ima i "zaštitni efekat", pružajući nam informacije o tome da li je osoba vredna poverenja ili nam može naškoditi.
Drugim rečima, biološki smo programirani da tračeve koristimo i na njh reagujemo, u skladu sa okolnostima, prenosi "Dejli mejl".