Od početka pandemije slušamo oprečne savete stručnjaka.
Ako vam je već postalo rutina da brišete pakovanja robe koju donesete iz prodavnica ili dostavljenih paketa, možda je vreme da to preispitate, kažu stručnjaci, posebno ako vam je to uzrok dodatnog svakodnevnog stresa.
Američka državna agencija za hranu i lekove (FDA) ističe da nema stvarnog rizika zaraze korona virusom tim putem, navodi CNN.
"Uveravamo vas da nema dokaza da su ljudska ili životinjska hrana i pakovanja hrane povezana s prenošenjem korona virusa", objavila je FDA na svom Tviter nalogu.
Džejmi Lojd-Smit, jedan je od naučnika koji su učestvovali u analizi koliko virus SARS-CoV-2 ostaje na raznim površinama.
Uprkos tome što je istraživanjem utvrđeno da se virus zadržava na kartonskim površinama do 24 sata, na metalu i plastici dva do tri dana, Lojd-Smit ne pere ambalažu iz prodavnica.
"Ja to ne radim", rekao je naučnik i dodaje da se prema svojim rukama ponaša kao da su potencijalno kontaminirane, dok barata namirnicama i vadi ih iz ambalaže, pa kad završi s tim poslom, uvek ih opere.
Virolog Džon Vilijams, koji decenijama proučava korona viruse, takođe nije zabrinut.
"Mi malo kuvamo kod kuće, malo naručujemo hranu za naš dom prepun studenata koji su se vratili iz koledža", kaže Vilijams i dodaje da ni oni ne brišu pakovanja iz restorana.
Mogućnost da neko "ostavi" dovoljno virusa na nekoj namirnici ili pakovanju vrlo su mali, i na to gledam kao na "hipotetički rizik", kaže Lojd-Smit.
"Prema tome, pažljiv sam, redovno perem ruke, ali ne zato što mislim da zrače virusima".
Njegov savet za postupanje promenio bi se, kaže Lojd-Smit, kad bi se radilo o starijoj osobi ili nekom čiji je imunitet narušen.
"Jednostavna i razumna mera predostrožnosti za namirnice koje ne moraju u frižider jeste da ih ostavite da stoje jedan ili više dana netaknute pre nego što ih raspakujete", dodaje on. "Takav postupak značajno bi smanjio količinu eventualne kontaminacije".
Zabrinutost zbog mogućeg prenosa virusa preko raznih površina pojavila se u martu kad je objavljena studija u časopisu "New England Journal of Medicine".
"Studija je pokazala da se pod određenim uslovima u laboratoriji, koji su na neki način veštački, SARS-CoV-2 zadržava do tri sata u aerosolima, do četiri sata na bakru i do 24 sata na kartonu i dva-tri dana na plastici i nerđajućem čeliku", kaže Lojd Smit.
Eksperiment nije uzeo u obzir druge faktore koji mogu da umrtve virus, poput sunca ili dezinfikacionih sredstava, niti je određivao promenu količine virusa tokom vremena, kaže Lojd-Smit.
Stručnjak za sigurnost hrane sa Univerziteta Severna Karolina Bendžamin Čepmen upozorava da ulogu igraju i temperatura, vlaga, pa i koliko je bilo virusa na početku.
Količina virusa SARS-CoV-2 relativno brzo se smanjuje u poređenju s, na primer, noro virusom koji opstaje danima u dovoljnoj koncentraciji da zarazi drugu osobu, kaže virolog Vilijams.
Studija je pokazala da se broj korona virusa smanjio stotinu puta na kartonu za osam sati, a to znači da je 99,9 odsto virusa nestalo nakon osam sati, a isto se odnosi i na čelik ili plastiku, dodao je Vilijams.
Međutim, ako imate naročitu potrebu da se umerite na nešto što će stvoriti presudnu razliku, stručnjaci savetuju da je važnije da "fanatično" perete ili dezinfikujete ruke nakon svakog mogućeg kontakta s korona virusom.
"Izgledi da dobijete virus preko kontaminirane ambalaže su veoma, veoma mali", ponavlja Vilijams, uz opasku da "neki ljudi nose i tregere i kaiš kako im ne bi pale pantalone, zar ne?".
Ako ipak strahujete zbog rizika da su namirnice kontaminirane - tada dezinfikujte ambalažu spolja, dodaje Vilijams.