Mnogi stručnjaci tvrde da da ovih 7 navika ukazuje na to da ste pametniji od većine, tj. genijalni.
Inteligencija određuje se na razne načine. Neki naučnici je povezuju sa brzim i uspješnim rješavanjem problema, neko s kreativnošću i maštom, a neko sa mogućnošću prilagođavanja.
A mnogi stručnjaci slažu se da je ovih čudnih 7 navika svojstveno ljudima koji su pametniji od ostalih.
1. Radni sto vam je u haosu
Inteligenciju je teško definisati, psiholozi se o tome raspravljaju godinama. Prema profesoru Kornelu Robertu J. Sternbergu, doktoru nauka, inteligencija predstavlja sposobnost da osoba uči iz iskustva, da se prilagođava novim situacijama, razume i rukuje apstraktnim konceptima i koristiti znanje kako bi manipulisala okolinom.
Ukoliko ste pomislili da će inteligentna osoba biti organizovna i uredna, to nikako nije slučaj. Univerzitet u Minesoti sproveo je eksperiment koji je pokazao da ljudi u neurednom okruženju došli su do kreativnijih ideja od onih u urednom prostoru. Haotično okruženje inspiriše oslobađanje od tradicije, a to donosi nove uvide, piše portal Healthy. Nasuprot tome, uredno okruženje podstiče konvencialan pristup i igranje na sigurno.
2. Tuširate se ledenom vodom
Autori jedne studije iz Finske, gde je zimsko plivanje uobičajeno, primećuju da je prilagođavanje hladnoj vodi povezano sa značajnim smanjenjem napetosti i umora i poboljšanjem raspoloženja i pamćenja. To pospješuje funkciju mozga i produktivnost. Takođe, izlazak iz zone komfora i hrabrosti da okrenete drugi list motiviše.
3. Spajate nespojivo
Još jedna navika pametnih ljudi je zabavljanje crtanjem, a to može značiti da ste inteligentni. Crtanje je alat za razmišljanje koji može uticati na obradu informacija i rešavanje problema. Britanska studija pokazala je da su ljudi mogli da se sete 29 odsto više informacija kada crtaju. Škrabanje ima koristi za pamćenje i daje mozgu vizuelni način da izrazi koncepte i emocije. A možda nije važan sam čin crtanja, već čin pauze. Ideja je da vaš um radi nesvesno u pozadini čak i kada se ne fokusirate na problem.
4. Često sanjarite
Iako su naučnici ranije mislili da lutanje negativno utiče na rad mozga, nova istraživanja sugerišu da nije tako. Studija sa Univerziteta u Kaliforniji pokazala je da su učesnici koji su pravili pauzu nezahtjevnim zadacima bolje riješili zahtjevan zadatak.
Naučnici smatraju da davanje mozgu "period inkubacije“ omogućava da luta tokom manje bitnog zadatka, podstiče rješavanje problema i kreativnost. Ukoliko je sanjarenje vaša navika, imaćete kreativnija rješenja.
5. Volite da se osamite i pričate sami sa sobom
Naučnici iz Engleske i Singapura otkrili su da veoma inteligentni ljudi nisu zadovoljni ako se često druže sa prijateljima. Stručnjaci smatraju da je to uzrokovano evolucionim trenjem između mozga i društvenog okruženja. Naši preci su živeli kao lovci u malim grupama od oko 150 ljudi.
Danas se oslanjamo na društvene grupe, a moguće je da naš mozak još nije uhvatio korak sa desetinama društvenih interakcija s kojima smo suočeni. Oni sa većim stepenom inteligencije manje će da provode vreme u druženju jer su fokusirani na druge stvari i vole da se osame.
6. Pričate sami sa sobom
Možda mislite da vam mrmljanje u bradu izgleda ludo, ali u stvarnosti to može biti znak viših vještina razmišljanja, pamćenja i percepcije. U studiji sa Univerziteta Viskonsin i Univerziteta u Pensilvaniji, istraživači su tražili od učesnika da se sete i pronađu predmete. Bili su u stanju da se prisjete liste stvari koje treba tražiti da su naglas izgovorili nazive predmeta.
„Jezik nije samo sistem komunikacije, već može da poveća percepciju i razmišljanje“, rekao je autor studije dr Geri Lupijan za Live Science . Izgovarajući imena poznatih objekata, „aktivirate vizuelna svojstva u mozgu da vam pomognu da ih pronađete.
7. Idete jako kasno na spavanje
U filmovima, kreativni genije uvijek radi do kasno uz svjetlost sveća i možda je ovaj stereotip zato ukorenjen. Studija Londonske škole ekonomije i političkih nauka pokazala je da ljudi koji kasnije idu u krevet imaju veći koeficijent inteligencije. Autori studije vjeruju da korijen za to leži u našoj evoluciji, pošto je noć bilo opasnije doba, naši preci koji su se upuštali u stražarenje umjesto da spavaju smatrani su inteligentnijima. A ideja budnosti do kasno privlačna je radoznalim umovima.
(Sensa/MONDO)