Glumac Benedikt Kamberbač, široj publici poznat po ulozi Šerloka Holmsa, napisao pismo Deda Mrazu. I treba svi da ga pročitamo, više puta!
Benedikt Kamberbač napravio je gest kojim će se njegova popularnost vinuti nebesa.
Odlučio je čovek da napiše pismo Deda Mrazu. Iskreno, iz srca. O deci. O svoj deci ovog sveta. Deci koja bi trebalo da se smeju, kikoću, igraju, a ne da slušaju bombe, urlike, gledaju užasne scene...
Prenosimo vam deo njegovog pisma Deda Mrazu i trebalo bi svi da ga pročitamo. Više puta!
"Dragi Deda Mraze,
moram da ti najpre priznam da mi je teško da ti bilo šta napišem i tražim. Pre svega zato što, kao i većina odraslih, osećam nelagodu što uopšte nešto tražim, jer si sa nama odavno završio. Sada mi dobijamo poklone koje sami kupujemo, upravljamo svojim životima, preuzimamo odgovornost za svoje akcije i živimo u svetu koji smo sami kreirali. Zato nije na nama da od tebe tražimo pomoć za rešavanje velikih problema, kakvi su zagađenje životne sredine, migrantska kriza, ljudska prava, fundamentalizam, ratovi... Mada, Bog zna da nam je potrebna svaka vrsta pomoći da rešavamo sve ove probleme koje smo mi sami, mi ljudi, napravili.
... Ti si sjajan, ti si pun veselja i radosti... Ti si stvoren zbog dece. Deci je potrebna neka magija u ovom svetu u kojem se granice između nevinosti i odgovornosti, bezbrižnih maštarija i hladne odraslosti, konstantno pomeraju.
Upravo zbog ovoga ja te molim za pomoć. Da učiniš da deca dobiju malo više vremena da budu deca. Da 'rastegneš' te trenutke magije i igrarija. Da ih 'odvučeš' od stvarnog sveta koji je poludeo, kako bi mogli više da se smeju, a manje da brišu suze. Pogotovo onoj deci koja se brine o članovima porodica ili koja boluju od nekih bolesti, gladi, siromaštva. Pogovo onoj koja se kriju u podrumima od kiše bombi koja im pada na glavu, i onoj koja se tresu od straha i hladnoće na nekom čamcu bežeći od katastrofa, ratova... Molim te, osvetli im njihove živote trenucima sreće i radosti.
... Moram da ti kažem da osećam sažaljenje prema tebi. I, mislim da sam uradio upravo ono što nisam želeo, a to je da sam tražio pomoć za odrasle u rešavanju njihovih problema i da im olakšaš brigu koju osećaju prema svojoj deci. Obećavam ti da ću ostaviti otvorena vrata za tebe i koji kolačić!
S ljubavlju,
Benedikt
P.S. Izvini, da li bi mogao da dobijem onaj svetleći mač koji sam ti pominjao?".