Recenzija: Everybody's gone to the Rapture

Nekad je teško odrediti da li se multimedijalno polu-automatsko narativno iskustvo koje se pribojava bilo kakve interakcije može nazvati igrom. Igre kao što su Everybody’s gone to the Rapture, definitivno nam ne pomažu da dođemo do odgovora već ga verovatno još više komplikuju. Ali da li je uopšte loše imati pred sobom nešto ovako, i lomiti glavu oko toga da li je u pitanju igra ili ne? Svakako da ne! Jer Everybody’s gone to the Rapture je u svakom slučaju jedno neobično igračko iskustvo koje bi trebalo da isproba svako ko ima priliku za to. Dobro, eto, oslovljavaćemo ovo delo od sada pa na dalje sa „igra“, da ne bismo pravili dalju konfuziju prevelikim akcentom na definisanje šta je ovo zapravo. Zato „zavalj“ u fotelju, pa da počnemo.

Loading ekran ove PS4 ekskluzive, neće vas ostaviti ravnodušnim, jer traje čitavu večnost. Ali činjenica da ga nakon toga nećete gotovo nikad više videti, itekako je olakšavajuća okolnost. I pre nego što počnete da se nervirate što se igra još uvek učitava, dočekaće vas glas Kejt, misteriozne protagonistkinje koja pokušava da vas uvuče u priču. Ako ste ljubitelji narativnih misterija, ovo će verovatno biti prava igra za vas.

Prvo što ćete primetiti je grafika. Za nju je zaslužan CryEngine, i slobodno se može reći da je prilično lepo „utegnuta“ da vam dočara napuštenost i prirodnu lepotu mesta gde se odigrava radnja – gradić Shropshire. Audio i njegova režija, nisu ništa manje zaslužni za jaku, mešovito-sumornu atmosferu koja krasi igru. Kamera je iz prvog lica, što ponovo doprinosi misteriji, s obzirom da ne znate koga kontrolišete, ali takođe doprinosi i da se bolje uživite u prikupljanje delića priče o nesreći koja je zadesila sve likove, jer – svi su otišli u Rapture, izgleda. Ako vas naziv asocira na Bioshock i istoimeni podvodni grad, moramo naglasiti da je naspram Shropshire-a, Bioshockov Rapture prava svetska metropola! Jer ćete u Shropshire-u zateći... praktično nikoga. Ali vratimo se na poentu!