Igra koja vas neće preterano oduševiti.
Need for Speed izgleda sjajno. Frostbite engine je iskorišćen do krajnjih granica i ovo je jedna od retkih igara koja može da "posrami" neke dobro poznate favorite u žanru poput Gran Turisma. I tu se lista pohvala završava.
Osim ukoliko niste napaljeni dvanaestogodišnjak, "reset" verzija Need for Speed-a za 2015. godinu ima da vam ponudi jako malo. Čitava igra napunjena je klišeiziranim situacijama, likovima, scenama i događajima, kao svi najlošiji segmenti nekog akcionog filma B produkcije koji imitiraju neke od najpoznatijih scena iz Fast and Furious serijala.
Vi kao glavni i nemi junak ovog filma (igru možemo slobodno tako nazvati jer ima više video materijala nego renderinga) dolazite u grad koji naseljavaju isključivo stereotipni momci i devojke poput urbanog i po najnovijoj modi obučenog momka koji je pravi "bro", uvek tu da vam pomogne, potom totalno "namontirana" devojka koja bez obzira što vreme provodi u mehaničarskoj jami i stalno tjunira svoj auto uvek ima idealnu frizuru i našminkano lice i tako dalje. Četiri glavna junaka, vi peti i šesti koji vam se obraća samo putem tekstualnih poruka u glavnim su rolama dok na scenu ne dođu neki od najpoznatijih svetskih vozača koji su tu kako biste ih vi impresionirali svojom vožnjom.
Za razliku od nekih drugih naslova, Need for Speed ne omogućava da u garažu parkirate sva ili veliki broj vozila. NFS se koncentriše na to da imate samo nekoliko vozila, do pet, ali da ih "nabudžite" do krajnjih granica. Tjuniranje se obavlja putem REP poena koje skupljate uspešnim igranjem a tu zapravo dolazimo do drugog većeg problema. Osim u slučaju da ste pomenuti dvanaestogodišnjak, sva je prilika da će vas kompleksno i presporo skupljanje REP poena ubrzo zamoriti. Sreća u nesreći je to što se dosada javlja posle nekoliko časova igre, u idealno vreme kada zapravo i prestane interesovanje za ovaj naslov jer ćete u tom periodu ispitati sve što biste želeli i isprobali sve što se može isprobati, ne računajući tu otključavanje svakog vozila.
O ostalim detaljima, utiscima i konačnim ocenama, čitajte u tekstu Stefana Starovića na Play! sajtu.