Iako mnogi misle da je iPhone “presudio“ Nokia kompanija, istina je sasvim drugačija.
Dokumentarni film o Nokia kompaniji, koji smo pogledali u okviru BelDocs festivala domumentarnog filma, odgovorio nam je konačno na mnoga pitanja o životu, usponu i padu Nokia kompanije, ali i razbio mnogo do sada uvreženih mišljenja o jednoj od, u to vreme, najmoćnijih kompanija sveta.
Nokia je uvek bila drugačija. Od svih! A prava istina je to da da su ljudi, koji su radili u Nokia kompaniji, bili ti koji su je takvom činili. Kolektivni duh je bio takav da je pažnja svih zaposlenih bila usmerena ka proizvodu, ka inovacijama i zadovoljstvu korisnika, a ne profitu.
Kompanija Nokia osnovana je 1865. godine, kao kompanija koja se bavila obradom i proizvodnjom drvene piljevine. Kasnije je došao posao sa gumom, proizvodnja različitih gumenih predmeta, a onda i proizvodnja respiratora za civilnu i vojnu upotrebu. U ranim sedamdesetim godinama prošlog veka Nokia je počela da se bavi radio i mrežnom opremom, a 1981. Nokia je kupila i kompaniju Mobira, koja je predstavila prvi potpuno funkcionalan mobilni telefon. Nakon toga počinje ubrzan razvoj kompanije, koji nije išao bez poteškoća, ali koje su zaposleni prevazišli radnom i uzajamnim podržavanjem.
U Nokiju su po pravilu dolazili mladi inženjeri, svršeni studenti, kojima je to bio tek drugi ili čak prvi posao nakon studiranja. Bili su otvoreni, slobodni da kažu šta misle, da inovativno razmišljaju i zajednički stvaraju nove stvari. Timovi su delili znanja, ne uloge, plata je bila gotovo ista svima i u tom momentu je Nokia započela svoj vrtoglav uspon.
Ono što je Nokiji najviše pomoglo da postane broj jedan jeste činjenica da je kompanija zasnivala svoje poslovanje na poštovanju svojih zaposlenih, koji su bili slobodni u svojim željama, istraživanjima i podeli zananja. Ljudi su radili danonoćno, ali kako nekoliko aktera filma tvrdi - nisu se osećali umorno, nisu imali utisak da rade, jednostavno su osećali da su deo nečeg velikog, nečeg posebnog čemu pripadaju.
Pogledajte galeriju legendarnih Nokia telefona:
“Velika razlika u pristupu poslu postoji kod nas u odnosu na Azijate. U Aziji se sluša šta šef ima da kaže. Kod nas je drugačije. Mi slušamo jedni druge i zajedno donosimo odluke. Činimo ono što je najbolje i svako je slobodan da kaže šta misli“
Ljudi su davali sve od sebe i svi proizvodi, koje su kreirali, zasnivali su se na besprekornom korisničkom iskustvu i dugotrajnosti proizvoda. Te dve stvari je morao da ispoštuje svaki Nokia potpisan uređaj, koji se plasirao na tržište. Odatle je i poteklo ubeđenje da nijedan telefon ne može biti izdržljiv kao Nokia.
U Nokiji su nemoguće probleme rešavali odmah, kako kažu, a spektakularne stvari pravili su već sutra.
I zaista je tako bilo. Nokia je, po mišljenju njenih zaposlenih, od postanka, pa sve do prelaza u dvehiljadite bila “humana kompanija“, čiji su stubovi poslovanja podignuti na poštovanju ljudi.
U Nokiji su osmislili modularni dizajn, jer su im boje maski telefona pravile gubitke i nisu na vreme mogli da predvide koliko će se crvenih, plavih ili crnih telefona prodavati. Jasno je bilo da crni idu najbolje, ali postojale su i grupe ljudi, koje su želele i dalje crveni, plavi ili žut telefon. I Nokia im je to dala ponudom telefona sa izmenjivim maskama.
Ono čega drugi proizvođači nisu bili svesni jeste to da je Nokia imala modularan pristup proizvodnji i, iako su je svi kopirali, nisu mogli da budu brži od nje, jer je takav proces proizvodnje bio prilagodljiviji i održiviji. Tako je Ericsson, iako je iskopirao Nokia telefone za svoju popularnu T seriju, što se unutrašnjih komponenti tiče, shvatio da nije u stanju da se takmiči sa Nokijom, koja je uvek bila brža ili nekoliko koraka ispred.
Do kraja devedesetih prošlog veka Nokiju je obeležavala ta čudesna “humana faza“, tokom koje je Nokia napravila najveće uspehe.
Stvari su se promenile kad je kompanija počela da se okreće zaradi i kad su odluke počeli da donose ljudi izvan firme, koji su imali kapital, deonice i moć da odlučuju umesto dotadašnje uprave Nokije. Ti ljudi više nisu bili za inovacije i poštovanje zaposlenih. Povezanosti među radnicima i zajedništva više nije bilo ili ih je bilo sve manje, pa su tako sve češće nastajali telefoni koji su došli na tržište potpuno nefunkcionalni. To se desilo na modelu Nokia 7700, na kojem odeljenje dizajna i softvera nisu gotovo uopšte dovoljno dobro i zajedno razmotrili uređaj, pa su mu tasteri, oko ekrana osetljivog na dodir bili potpuno nefunkcionalni - nisu ni bili potrebni. Ipak, nekome od investitora i tadašnjih novih glavešina taj model je, i pored svega lošeg, izgledao “baš dobro - objavimo ga“… Uređaj je, naravno propao, a pokušaj ispravka greške stigao je u viidu modela 7710, ali je i taj model propao.
Nokia je već polovinom prve decenije novog veka bila potpuno drugačija kompanija u odnosu na ono što smo opisali, a do pojave iPhone uređaja propustila je mnoge prilike. Nokia je mogla prva na svetu da ima uređaj sa ekranom osetljivim na dodir, koji je mogao da se upotrebljava prstima i imao je i “swipe“ način kontrolisanja, ali su to tadašnji direktori odbili, jer je takav način kontrole uređaja bilo izvan sigurnih okvira, kojima su oni težili - pouzdani telefoni s vrlo malo inovacija, zasnovani na reputaciji prethodnih modela.
Nokia je vrlo ozbiljno shvatila iPhone, iako su mnogi tumačili da to nije bio slučaj, ali Nokia jednostavno nije bila spremna da ga pretekne.
Plan je bio da se “iPhone ubica" predstavi za godinu dana, ali se to nikad nije desilo. Nokia je tokom 2011. godine bila najbliža iPhone iskustvu, uz Nokia N9 MeeGo telefon, ali ga korisnici jednostavno nisu prihvatili. To je, prećutno označilo i kraj borbe sa konkurencijom, koja je u međuvremenu postala izuzetna. Ne samo iPhone, tu su već bili i Samsung i mnogi drugi Android uređaji, koji su korisnicima bivali sve draži, a Symbian i Nokia sve dalji.
Microsoft nikad nije trebalo da kupi Nokiju
Nokia je obustavila proizvodnju 2014. godine, a ostatak priče vam je poznat. Microsoft nikad nije trebalo da kupi Nokiju, a o kupovini Nokije se pričalo gotovo deceniju ranije, kad je Bil Gejts bio oduševljen Nokia Communicator uređajima, ali tada ni Microsoft ni Nokia o tome nisu želeli da govore.
Nokia je danas licencirana HMD Global kompaniji, u kojoj rade i bivši zaposleni iz perioda kad je Nokia bila sjajna. Danas je Nokia 5. proizvođač telefona u Evropi po najnovijim podacima i čini nam se kao da je Nokia trebalo ponovo da se “rodi“ ili da se “resetuje“, nazovite to kako hoćete, da bi nastavila putem uspeha.
Prošle godine smo prvi put osetili da bi nova Nokia mogla da bude opet ona stara, na premijeri Nokia 8 smartfona, kad smo opet osetili onaj domaćinski Nokia duh, kreativnu energiju i nadahnuće dok govore o novim modelima. Danas Nokia nije ono što je nekad bila, ali ima sve što joj je potrebno da ponovo bude sjajan telefon.
Želimo da verujemo da su dobro naučili šta je trebalo i verujemo da osećaju da je vreme da se vrate tamo odakle su pali - u vrh!
Novi telefoni govore u prilog tome. Šta vi mislite?