Evropska Unija izglasala ozloglašeni Član 13. nove regulative o autorskim pravima i korak smo bliži potpuno novom, manje slobodnom internetu!
EP (Evropski parlament) usvojio novu direktivu o autorskim pravima, čime su pooštrena pravila o tome ko i na koji način sme da raspolaže i koristi autorska prava na internetu.
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su preliminarnu verziju pravila o autorskim pravima na internetu, što će primorati Google, Facebook i druge internet kompanije, koje pretražuju i dele sadržaje da plaćaju autorima i umetnicima za korišćenje njihovog rada na svetskoj mreži.
Evropska komisija pokrenula je proces pre dve godine s ciljem da zaštiti evropsko kulturno nasleđe i osigura da izdavači, emiteri i umetnici dobiju poštenu nadoknadu od velikih kompanija na internetu.
Just in: Memes are now illegal https://t.co/TyCWwJ9xR7
— Mark Di Stefano (@MarkDiStef) March 26, 2019
Odluka je usvojena sa 348 glasova "za" i 274 "protiv", a 36 poslanika bilo je uzdržano. YouTube, Facebook, Twitter i slične stranice moraće da postave filtere, kako bi se osiguralo da materijal, koji se objavljuje nije sporan u smislu kršenja autorskih prava.
Pristalice novih regulativa smatraju da će zakon osigurati da autori, umetnici i novinari budu plaćeni za svoj rad, a kritičari misle da će time biti ograničena sloboda govora i otežana kreativnost na internetu. Oni smatraju da će zakon dovesti do cenzure, jer će filteri blokirati i sadržaje poput citata, parodija i satire.
Bez uređenog tržišta nema uređene države
Najkraće rečeno, u praksi ovo znači da ljudi neće više moći da na internetu koriste sadržaj bez dozvole vlasnika autorskih prava, čak i ako je reč o animiranom .GIF-u ili MEME-u.
Zapravo, s ovom promenom ubija se, praktično popularni MEME sadržaj, koji je, takođe, podložan regulisanju ovom regulativom i novim pravilima objavljivanja, bez obzira što ga ne dele Google, Facebook ili neka druga mreža, nego korisnici.
Zemlje članice EU imaju rok od 24 meseca da nacionalna pravila usklade sa direktivom Evropskog parlamenta. S obzirom na to da u najspornijem Članu 13. postoji klauzula koja državama članicama daje suverenitet pri implementaciji Direktive, sve internete platforme moraće da prilagode svoje poslovanje svakoj pojedinoj članici Unije. Time se ionako komplikovan proces dovodi do apsurdnog nivoa kompleksnosti, objavio je Sputnjik na srpskom jeziku.
Primena Člana 13., mogla bi da uzrokuje blokiranje svakog sadržaja s nepoznatim ili spornim autorskim vlasništvom, kako bi kompanije izbegle pravnu odgovornost.
TAČKE OKO KOJIH SE PODIGLA NAJVEĆA PRAŠINA
Član 11
Kritičari ove inicijative nazivaju ga "porezom na link", a evo o čemu se tačno radi. Zamišljen je da bi ograničio moć koju Google ili Facebook imaju nad izdavačima, i navodno će penalizovati ove servise za korišćenje odlomaka ili linkova medijskih organizacija. Internet platforme moraće da plaćaju za dozvolu da objavljuju delove vesti ili linkove, što bi, u teoriji, trebalo da pomogne organizacijama od vitalnog značaja za informisanje javnosti i dodatno uputi korisnike na njihove Home stranice, umesto na pretraživače ili društvene mreže.
Problem je što Član 11 uopšte se ne trudi da jasno definiše šta je link, to će odlučiti svaka od 28 zemalja pojedinačno, što otvara mnoge mogućnosti za manipulaciju i zloupotrebu.
Član 13
Ovaj deo direktive u potpunosti će rekonfigurisati odgovornosti sajtova kada je u pitanju sprovođenje i zaštita autorskih prava. Do sada, sajtovi nisu bili odgovorni ukoliko su bili samo "sprovodnik" za materijal koji postavljaju korisnici.
Daćemo vam primer - ako neko, recimo, na YouTube postavi sadržaj čiji je autor neko drugi, YouTube tu ne snosi odgovornost. YouTube kao platforma će samo ukloniti taj sadržaj, ali neće biti tužen od strane pravog autora kao "mesto" na kojem je sporni sadržaj postavljen.
Da se zadržimo na primeru YouTube mreže, koja ima sofisticirani sistem za prepoznavanje sadržaja i čitavu "armiju" zaposlenih koji se bave utvrđivanjem autorstva, ili brisanjem materijala koji ipak prođe. I to sve, naravno, košta milione dolara. Po novoj direktivi, i sam sajt će biti odgovoran.
Kritičari Člana 13 stoga smatraju da će samo najpopularnije, i najbogatije platforme, moći da se zaštite od postavljanja spornog sadržaja tako što će angažovati timove ljudi da se time bave, i platiti za tehnologiju koja će se za to primenjivati. Mogućnost da to urade ima, prema proceni sajta "Gizmodo", samo 20 odsto platformi u SVETU.
Aktivista i posebni savetnik Elektronske fondacije za slobodu (EFF) Kori Doktorov rekao je ranije da će ovakva regulativa koštati kompanije milione dolara (ukoliko ih imaju, naravno). One koje nemaju će se ugasiti, a opstaće samo giganti, kao što su Google i Facebook.
U ovom članu sporna je i nejasna formulacija mera koje bi sajtovi morali da preuzmu kako bi se zaštitili. Definisane su samo kao "prikladne i efikasne tehnologije za prepoznavanje sadržaja", bez objašnjenja kakve su i koje tačno, kako bi funkcionisale ili kako bi se prijavljivao sporan sadržaj.