Koncept "Pametni gradovi" odavno više nije novost i "zabava" za multidisciplinarnu akademsku zajednicu i stručna udruženja, već realnost u koju su mnogi gradovi u svetu - bez obzira na veličinu - već uveliko zakoračili.
/izvor: Data Media Market/
Pametni gradovi ili Smart cities su, najkraće rečeno, gradovi koji svesrdno upotrebljavaju IoT (Internet of Things) uređaje za prikupljanje i analizu podataka, a onda te date koriste za poboljšanje uslova života u zajednici kreirajući urbane modele za 21. vek.
Poput Njujorka, koji ima 8,7 miliona stanovnika (podaci iz 2017.godine) i koji je u vrhu pametnih gradova sveta, i gradić Trikala u Grčkoj, koji se pominje još u "Ilijadi" i danas ima 81.000 stanovnika, takođe je pametan grad. Gradske vlasti Trikale su na vreme shvatile značaj novih tehnologija, i krenule u priču. Da se počne, kažu, bilo je dovoljno samo nekoliko hiljada evra.
SVETSKE PRESTONICE - NAJPAMETNIJE
IESE biznis Centar za globalizaciju i strategiju IESE biznis univerziteta iz Navare petu godinu zaredom računa indeks Cities in Motion na osnovu koje koreira listu "Pametni gradovi u svetu". Indeks se bazira na rangiranju devet kriterijuma koji određuju održivost i kvalitet života stanovništva u gradovima.
Njujork, Pariz i London drže čelne pozicije zahvaljujući visokom rangu u većini ovih kategorija. Američka i Britanska prestonica zamenile su mesta 2016 (kao i Toronto i Hong Kong - 8. I 9), i od tada prvih devet sa TOP 10 liste pametnih gradova u svetu čvrsto drže svoje pozicije.
Njujork je na vrhu pametnih gradova kao najvažniji svetski ekonomski centar i lider u urbanističkom planiranju, i pri samom vrhu u kategorijama ljudskog kapitala i mobilnosti i transporta, mada veoma zaostaje u socijalnoj koheziji i životnoj sredini.
London je najbolji u kategoriji ljudskog kapitala (najveći borj biznis škola i univerziteta).
Pariz, kao svetska prestonica turizma i mobilnosti i transporta (metro, vozovi velikih brzina i sistem biciklističkih staza).
Beograd na ovome tek treba da počne da radi.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić nedavno je rekao da se trenutno osmišljava strategija pametnog grada, koja će biti prihvatljiva građanima i koja će ih uključiti u planiranje razvoja srpske prestonice.
"Trenutno smo u procesu izrade konkretnih pametnih rešenja za probleme javnog prevoza i uopšte saobraćaja i transporta u Beogradu. Nova tehnološki napredna rešenja zasnovana su na scenarijima razvoja saobraćajnog sistema iz 2017. godine (Master plan saobraćajne infrastrukture Beograda - smart plan 2021/2027/2033)", naveo je Radojičić.
Devet kriterijuma samo su generalni okvir velikog broja elemenata koji čine kompleksnu metodologiju ocenjivanja “pameti” gradova. Od prošle godine u nju su uključeni novi i podaci poput broja teorističkih napada ili broja Apple prodavnica, ili usklađenosti sa ISO 37120, poznatom i kao standard pametnih gradova, ili porasta temperature vazduha.
Mnogi od gradova sa ove liste napravili su veliki pomak u jednom, eventualno dva kriterijuma, ali to nije dovoljno da značajno napreduju na IESE listi. To je slučaj sa Montevideom, Bangokom, Kijevom ili Dohom, koji su na listi od 165 gradova pri dnu, kao "neuravnoteženi".
Evropa je i dalje vodeći region po broju gradova koji su se “opametili” ili su u procesu sprovođenja projekta pametnih gradova.
Mada postoje mnoga istraživanja i rangiranja pametnih gradova, u zavisnosti koje se date koriste i ukrštaju, evropska pozicija je na svim ista.