Svako od nas može i treba pomoći!
Tehnološki napredak kao što je otkrivanje i korišćenje fosilnih goriva, je dovelo do klimatskih promena, a posledice možemo da osetima već sada!
Iako tehnologija pomaže ljudima da postanu svesni uticaja koje one imaju na našu planetu, isto tako neke tehnologije škode.
Ovog puta ćemo se dotaći nekoliko inovacija koje mogu pomoći čovečanstvu da spreči katastrofalnu štetu koju bi kontinuirani porast globalnih temperatura mogao izazvati!
1. Nalaženje ugljenika
Za podizanje nivoa prosečne temperature Zemlje, naučnici prvenstveno krive emisiju gasova koju stvara čovek, a ona zarobljava radijaciju u atmosferi koja bi inače pobegla u svemir.
Jedan od najznačajnijih gasova sa efektom staklene bašte je ugljen-dioksid (CO2), čija se koncentracija povećala za skoro 50% od početka industrijske revolucije!
Inovacije koje se koriste u smanjivanju emitovanja C02 sadrže nabavljanje ugljenika, utilizaciju i skladište za tehnologiju, kao što ima kompanija Net Zero Teesside (NZT).
NZT cilja da uhvati CO2 koji je proizveden u industrijskim procesima i elektranama, a koji se transportuje kroz cevovod sve do priobalnih skladišta koje su nekoliko kilometara ispod Severnog mora! Kako je potom zaplanjen u osiguranim oblastima koje se nalaze duboko pod morem, taj ugljenik više neće doprinositi efektu staklene bašte, a u budućnosti može da se sintetiše u nova goriva za transportne sisteme!
Cilj je da se smanji emitovanje ugljenika u brojnim industrijama koje imaju intezivno emitovanje ugljenika na severoistoku, do 2030. godine. Postoji problem pošto je razmera Zemlje mnogo veća i značajnija, te je teže da se selektivnom dekarbonizacijom malog broja preduzeća ovaj problem reši.
2. Hraniti krave algama
Još jedan značajan gas sa efektom staklene bašte je metan. Njegovo prisustvo stvara rekordne nivoe usled uzgoja stoke.
Agrokultura je kriva za oko dve trećine svih emitovanja metana, a koje su povezane sa ljudskim aktivnostima u periodu od 2000. do 2017. godine, dok su fosilna goriva doprinela ostali deo.
Ovaj metan se pojavljuje kad stoka podriguje ili prdi. Naime, krave fermentišu u stomaku hranu gde se šećeri pretvaraju u jednostavnije molekule koje telo može apsorbovati!
Naučnici su otkrili da crvena alga, koja raste u tropskim delovima, može smanjiti emitovanje metana za 80% kod krava, kada su dodate kao suplement u njihovoj hrani.
Ipak, ne postoji dovoljno tih algi koje bi sprečile da sve krave sveta podriguju, ali neki naučnici bi mogli da reprodukuju ključne sastojke koje bi pomogle u ovoj borbi!
3. Ukusni insekti
Iako pojedinačne dijetetske odluke nisu u nadležnosti potencijalnih tehnoloških rešenja za klimatske promene, inovativno stvaranje hrane to definitivno ima udela.
Interesantan način smanjivanje zagađivanja metanom prilikom uzgoja stoke je da se u ishrani zameni govedina sa insektima!
Insekti su bogati proteinima, poput glista i mogu se uzgajati bez zahteva za zemljište ili vodu koje stočarstvo zahteva. Iako su bogati proteinima, postoji niz drugih ključnih hranljivih sastojaka koje ljudi uglavnom nalaze samo u mesu - uključujući gvožđe.
Zato neka naučna istraživanja sugerišu da bi raznolikost insekata mogala da obezbedi sve hranljive sastojke koje su potrebni čoveku.
U nekim zemljama su insekti popularni kao hranljiva materija, te nas nije začudilo što postoje pljeskavice od istih.
Would you try an insect burger?pic.twitter.com/y1ChFki2tJ
— Seeker (@Seeker)July 8, 2019
Ovo nije brzo, niti idealno rešenje, ali je svakako opcija.
4. Oporavak klime
Centar za klimatske popravke koji se nalazi na Univerzitetu Kembridž, istražuje veliki broj ideja koji bi popravio štetu koju su učinili ljudi.
Jedna od njihovih ideja je da zamrznu polove tako što bi posvetlili oblake iznad njih. Naime, sa prskanjem sitnih kapljica soli na nebu, pomogli bi oblacima da odbijaju zračenje nazad u svemir!
Još jedan predlog je da se "pozeleni" okean, to jest da se podstakne rast biljnih materija i algi koje apsorbuju CO2,
Ipak, ova ideja nije najidealnija pošto postoje istraživanja koja su otkrila da bi tako nešto moglo da prouzrukuje ogromne poremećaje u ekosistemima okeana.
5. Rad od kuće
Kao što je pandemija koronavirusa pokazala, mnogi kancelarijski poslovi mogu da se obavljaju i od kuće, upravo to bi potencijalno doprinelo smanjivanju emitovanja štetnih gasova od transporta i zgrada. Vozeći do posla i nazad je najveći izvor emitovanja karbona širom sveta. Tehnologija koja podržava rad od kuće je značajno napredovala, preduzeća su ih prihvatila kako bi sprečili izbijanja cirkulacije koronavirusa u njihovim kancelarijama.
Ipak, rad od kuće bi mogao da bude efektivan metod samo tokom leta, pošto je lakše je zagrejati jednu zgradu u kojoj se nalaze više radnika, nego svačiji dom.
6. Bolje korišćenje centra podataka (DATA)
Slična logika kao grejanje kuća protiv zgrada, može da se primeni i na proračune!
Pojava računara je povećala broj električne potrošnje i to pozamašno, ali današnji DATA centri su u više slučajeva efikasniji u očuvanju energije od personalnih računara.
Umesto da izvode energetski intenzivnu aplikaciju na lokalnim mašinama - od "drobljenja" komplikovanih brojeva, do video igara, ljudi bi mogli da nadoknade znatnu količinu potrošene energije tako što bi te aplikacije radile kroz "oblake".
Giganti kao što su Amazon, Google, Microsoft imaju svoje usluge u ovom domenu i sami su veliki potrošači obnovljive energije.
Centri podataka zavise od kvalitetnih internet veza, koje same mogu proizvesti emisiju, a mnogim ljudima širom sveta te veze jednostavno nisu dostupne, prenosi Sky.
7. Energetska efikasnost domaćinstva
Najefektivnija tehnološka solucija za klimatske promene je smanjivanja potrošnje energije, a ništa neće biti osetljivije nego kad bi domaćinstva efikasnije koristila energiju.
Tehnologija da se postigne ovo je uveliko tu, sa mnoštvo produkta na tržištu koje mogu da očiste novčanike veoma lako.
Evropska unija je uspostavila šemu energetskog označavanja. Ona označava koliko su uređaji energetski efikasni i obaveštavaju potrošače koliko bi ih koštalo korišćenje frižidera, mašine za pranje veša, i ostalih elektronskih proizvoda.
Iako čuvanje energije, uz pomoć dizajnerskih inovacija, na nivou domaćinstva može biti pojedinačno malo, one imaju potencijalno veći i značajniji uticaj na godišnju potrošnju energije jednog domaćinstva, a pogotovo ima još bitniji uticaj na sva domaćinstva u zemlji.
Kako izveštava Odbor za klimatske promene, domaćinstva u Velikoj Britaniji su trenutno "nesposobna" da odgovore na izazove koje donosi globalno zagrevanje.