Endija Baru svi znaju kao jednog od najboljih fudbalskih menadžera, a njegova karijera počela je sasvim slučajno, transferom Stanka Svitlice u iz Poljske u Hanover.
Poznati fudbalski menadžer Endi Bara svojim je panelom zatvorio sportsko-poslovnu konferenciju "Adria Sports Conference" koja je prethodna dva dana održana u Banjaluci.
Bara je banjalučkoj publici pričao o odnosu za Zdravkom Mamićem i otkrio kako je započeo da se bavi ovim poslom, a sve je povezano sa bivšim srpskim fudbalerom Stankom Svitlicom.
Bara je bio u Legiji sa pomenutim fudbalerom, kada je dogovoren transfer srpskog napadača Hanover. Svitlica tada nije imao menadžera i Bara se ponudio da ide s njim.
Trener im je tada u Legiji bio Dragan Okuka i nakon dva dana priprema, Bara se osjećao kao da je šest mjeseci tu i bilo mu je dosta svega.
Godišnje je zarađivao 250.000 evra, a na kraju godine bio je u minusu 200.000 evra i shvatio da tako dalje ne može.
„I svake godine tako, uvijek sam bio malo lud. I kažem ja njemu idem ja s tobom. Znao sam da mu se neće suprostaviti i on kaže treneru ide 'Endi sa mnom'. Sreća je bila i da sam ja znao jezike. Novinari nisu znali koga da slikaju kad smo stigli u Njemačku, ja kažem ja sam menadžer. Ja tražim neke bonuse za gol, za ovo za ono i na kraju niste nam dali auto. I oni nama riješe i auto. I kaže on meni dobro si ti ovo napravio. I ja shvatim da tri-četiri posla godišnje, ako ovo napravim, što da igram onda.“
Po povratku saopštio je svoju odluku čelnicima kluba.
„Vratili smo se u Poljsku, ja kažem ja ću da odustanem od fudbala, oni kažu ideš kod psihijatra. I išao sam kod dva, tri psihijatra, nisam ih ni razumio ništa, ali kažem im sve ste u pravu. I nisam se vratio nikad danas fudbalu.“
Kako kaže, početak je bio težak, ali je Bara bio istrajan.
„Bilo mi je jako teško jer nisam imao reference, bio sam sam, a tu su postojali agenti koji su bili neko ime. Postojala je neka Stelar Grup, Džonatan Abarnet je vlasnik, sada moj prijatelj. I ja odem za London, a poznavao sam i predsjednika Barselone i Reala, ne dobro, ali poznavao ih. Htio sam se da ih vidim sa Džonatanom Barnetom, kažem donio sam poruku i trebam samo s njim. Dolazi Dejvid Menasi i kaže ja sam desna ruka, ali ja kažem 'moram sa Džonatanom'. Ja foliram da imam sastanke da ću pomaknuti i zakažemo sutra za 10. Dođem na sastanak i naručim čaj, jer čaj je vruć znači potrajaće razgovor. Iza njega slika, sinagoga i lopte, priča mi o slici i na kraju me pita zašto sam došao. Ja mu kažem došao sam da dobijem punomoć za Geret Bejla, pitao me da li me je neko poslao, ja kažem da sam poslao sam sebe. I kaže mi 'svaka ti čast sad radiš za mene'“.
Ubrzo se osamostalio.
„Nakon par godina krenuo sam da radim sam, on mi je poželio sreću i tako sam otvorio agenciju najveću na svijetu Nejmar, Madona... ali donosi se zakon koji je FIFA donijela TPO. Kupili smo dio Falkaa, Markusa Roha... Nakon tog TPO kada nisam više mogao kupovati igrače, zatvorio sam tu firmu gdje sam imao dva partnera. Otišao sam u Kanadu na slapove Nijagare, zbog tog i naziv moje agencije. I opet sam za tri godine ušao među 10 najboljih na svijetu.“
Kako kaže, društvene mreže nema jer ga to ne interesuje.
„Nemam straha, nemam društvene mreže niti me interesuje tuđi život niti ja želim svoj život da prezentiram. Vjerovatno bi bilo interesantno i imao bih dosta folovera kada bih to objavljivao, ali to me ne interesuje.“
Objasnio je kako izgleda jedan prosječan njegov dan i kako je to u prelaznom roku te je otkrio da ima čak 47 skauta.
„Kad je prelazni rok to je 24 sata... Za ovih sat vremena imaću bar 100 poruka. Pokušavam da odgovorim na puno, ali imam sada već zaposlenih dosta. Pokušavam imati mlade igrače, mislim da imam najviše skauta na svijetu 47 profesionalnih skauta. Klubovi imaju npr. veliki imaju sedam poput Dortmunda, Lajpciga, a agencije imaju po dva ili tri. Pokušavam pratti sve najbolje mlade igrače svijeta. Svi igrači za koje ste danas čuli imao sam njihova imena, ali ne stižem sve", zaključio je Bara.