Srpski trener predvodi prošlogodišnjeg vicešampiona i napada sam vrh tabele.
Kriziramo, jer fudbala nema. Pred nama je još jedan siromašan vikenda, a fudbal će se tokom narednih dana igrati u četiri države na svetu. To je premali broj da bi ispunio naše prohteve.
Prvenstvima Burundija, Nikaragve i Belorusije pridružuje se i Tadžikistan, pošto tamošnje prvenstvo počinje narednih dana. Kao najavu tog spektakla, MONDO vam donosi razgovor sa Nikolom Lazarevićem, trenerom prvoligaša iz Hudžanda.
Lutao sam bespućima interneta pre neki dan, tražeći čime da popunim slobodno vreme nastalo neigranjem fudbala i naišao sam na fudbalsku ligu Tadžikistana. Prvih nekoliko informacija su mi dali nadu da bi ovo mogla da bude uspešna potraga.
Za razliku od Burundija i Nikaragve gde pretpostavljam da nema Srba, u ovoj zemlji centralne Azije to nije slučaj. Prošlogodišnji vicešampion, ekipa Hudžanda, imenovao je pred novo prvenstvo Nikolu Lazarevića, rođenog Nišliju koji ima bogato i zanimljivo internacionalno iskustvo.
Dobar povod za razgovor sa čovekom koji je već vodio ekipu na tri zvanična meča, prvo u kvalifikacijama za AFC kup (Azijski pandan Ligi Evrope), a zatim i u prvom kolu grupne faze tog takmičenja. Pa, da čujemo iz prve ruke kako izgleda fudbal u Tadžikistanu...
...nakon što krenemo od početka karijere našeg sagovornika.
Kako je sve krenulo, otkud Nikola Lazarević u trenerskim vodama?
''Ja sam se kao mlad opredelio da budem trener. S obzirom na to da nisam uspeo da igram fudbal na profesionalnom nivou, a želeo sam da ostanem u njemu, trenerski posao je bio očekivani smer. Prvih deset godina sam proveo u mlađim kategorijama Sinđelića, Radničkog i akademije Filip Filipović, gde sam najduže radio'', započinje priču naš sagovornik.
''Privlačio me je i motivisao seniorski fudbal, pa u njemu radim od 2008. godine. Položio sam B i A licencu u Srbiji, PRO licencu u Rusiji, a u međuvremenu sam prihvatio poziv iz inostranstva. Tadašnji selektor Tadžikistana Nikola Kavazović me je pozvao i priključio sam se reprezentaciji i FK Istiklol''.
Verovatno nije bilo lako u tom trenutku. Veliki prelaz, odlazak u Centralnu Aziju. Kako ste se prilagodili?
''Bilo je potrebno vreme. Nisam hteo da biram. Želeo sam da radim na visokom nivou kakav je reprezentacija. Uslovi su drugačiji, mentalitet je drugačiji, kuhinja...''
Šta biste istakli kao najveću razliku?
''Kuhinju! Hrana je kalorična i jede se mnogo. Uglavnom su na meniju ovčetina i govedina'', otkriva Lazarević.
Tokom karijere Nikole Lazarevića se povremeno prepliću Tadžikistan i Kina, mada je u bivšoj sovjetskoj republici radio mnogo više. Bio je pomoćnik selektoru u dva navrata, dva puta je bio pomoćnik u Istiklolu, a zatim je i samostalno vodio taj klub.
Ipak, i u Kini je bilo zanimljivo. Posebno u drugom mandatu, kada je sarađivao sa Špancima na jednom projektu.
''Da, bilo je veoma ozbiljno. Vodili su ga Španci, a na čelu je bio Đoan Laporta, bivši predsednik Barselone. Implementacija sistema u ceo klub, od najmlađih kategorija do prvog tima. Selekcija na nivou cele Kine, a zatim rad u bazi koja je kao gradić'', priča nam Nikola.
Vi ste bili deo prvog tima?
''Deo svega. Često su se menjale uloge i svi su bili uključeni u rad celog kluba. Uglavnom, to je bio dobar projekat'', zaključuje sadašnji trener tadžikistanskog prvoligaša.
Nikola Lazarević je krajem prethodne godine preuzeo Hudžand, a od tada je ekipu vodio na tri međunarodna meča. Prošli su kvalifikacije za AFC kup, a sada su spremni za novu sezonu. Planovi?
''Motivacija mi je bio AFC kup. Prvi cilj je ostvaren ulaskom u grupnu fazu takmičenja. Sve iznad toga bi bio neverovatan uspeh za klub. U domaćem prvenstvu je cilj jedno od prva tri mesta koja sledeće sezone vode direktno u grupnu fazu Azijske Lige šampiona ili AFC kupa. Istiklol je po budžetu daleko najjači klub u ligi. Dok sam radio tamo, igrali su finale AFC kupa'', saopštava srpski trener i pečalbi, a ja slušam i upijam jer će biti potrebno za nastavak razgovora.
Sada smo u tadžikistanskom fudbalu, dublje nego što sam mogao da zamislim. Interesuju me mnoge stvari, pitao bih o svemu što se dešava na terenima i oko njih. Krećem od epidemije korona virusa, koja u ovom delu sveta nije zaustavila fudbal. Igra se?
''Igra se. Počinje prvenstvo. Nećete verovati, ali u Tadžikistanu još uvek nema virusa. Nije zabeležen nijedan slučaj. Svi su u pripravnosti, država je predložila mere, a savez ih je prihvatio''.
To znači da neće biti publike. Šteta, jer stadion Hudžanda prima 25 hiljada gledalaca. Kakva je situacija sa navijačima u Tadžikistanu?
''Mi smo jedna od malobrojnih ekipa ovde koje dobijaju podršku sa tribina'' je odgovor, a ja sam očekivao mnogo više. Nadao sam se punim stadiona.
Svedoci smo da je prethodnih nedelja znatno poraslo interesovanje za beloruski fudbal. Da li bi tako nešto moglo i sada da se desi?
''Iskreno, ne verujem. Možda će se pratiti, ali fudbal u Belorusiji je na malo višem nivou. Mada, možda se i desi, ko će ga znati...''
Kako biste nam predstavili fudbal u Tadžikistanu?
''Uh, to je teško. Najjača ekipa ovde je Istiklol i ona je u rangu timova iz Superlige Srbije. Moj klub, recimo, sa adekvatnim pojačanjima, može da bude u rangu plej-auta Superlige. Ili gornji deo Prve lige Srbije'', su reči koje srpskom fudbalu daju na značaju.
Primetio sam da ima naših igrača u ligi. Koliko bi fudbal u Centralnoj Aziji mogao da bude zanimljiv srpskim igračima, šta može da im ponudi?
''Odavno je ovde naš golman Nikola Stošić. Sada je tu Marko Milić. Bio je ranije još neki naš igrač. Dolazak srpskih fudbalera bi bio dobra afirmacija za ovaj deo sveta. Klubovi mogu da privuku finansijskim ponudama, kvalitetom takmičenja i uslovima rada'', otkriva čovek koji je pored Srbije kratko radio i u Crnoj Gori.
Pa da pitamo onda, kakvi su to uslovi?
''Normalni. Malo trenera će ovde doći i zahtevati neke svoje, specijalne uslove. Recimo samo da su uslovi možda i bolji nego u nekim klubovima Superlige Srbije. Što se tiče finansija'', govori nam Nikola Lazarević.
Otkud onda da nema stranaca. Primetio sam da su najčešće gosti fudbaleri iz Uzbekistana. Da li je to neobično?
''Nije. Blizak narod, poznaju mentalitet i komšije su. Liga u Uzbekistanu je na nešto višem nivou.''
Definisali smo klupske ciljeve za narednu sezonu. Šta bi bili vaši lični ciljevi?
''Konstantni razvoj i napredak. Želim da radim na višem nivou, da se usavršavam iz dana u dan, da radim naporno i da pokušavam da implementiram svoju viziju. Rezultati će doći kao nagrada'', kaže trener kom su tek 42 godine, a već ima bogato iskustvo.
Slučajnim pogledom na sat shvatam da je već kasno, čak i za prilike u Srbiji, pa se izvinjavam sagovorniku kog sam previše zadržao. Tadžikistan je u +3 vremenskoj zoni, a za vikend ima mnogo posla da se obavi, na otvaranju nove sezone.
Razgovor završavam pitanjem. Kako čitaoce MONDA da zainteresujemo za ono što se dešava u tadžikistanskom fudbalu?
''Nema drugog fudbala, a ovde smo mi. Treneri i igrači iz Srbije, počinju prvenstvo, jedno od retkih koje se igra na celom svetu'', zaključuje sagovornik.
Ja sam iz Srbije poslao mnogo lepih želja, poželeo sreću u novoj sezoni i nastavku karijere, a Nikola je uzvratio pozdravima meni, ali i vama koji čitate MONDO. Pa, ako vam nedostaje fudbal, dužni smo vam obaveštenje da se tri meča igraju u nedelju, a preostala dva u sredu. Tada će na teren i igraču Hudžanda koje predvodi naš čovek.