Vlatko Čančar ispričao je kako je sasvima drugačija kultura čašćavanja na Balkanu i u Americi, tako da su njegovi saigrači Amerikanci uvijek bili teški na novcu.
Vlatko Čančar je godinama igrao sa Nikolom Jokićem u Denveru i učestvovao je u jedinom šampionskom prstenu koji je do sada otišao u Kolorado. Njih dvojica su uglavnom bila okružena Amerikancima i trebalo im je neko vrijeme da se prilagode na njihove običaje i ponašanje, ali jednu stvar nisu mogli da prihvate.
To je "čašćavanje" od koga su Amerikanci, bar tako kaže Vlatko Čančar, uvek bežali, dok svi Balkanci koju dođu u NBA ligu su navikli da je kod kuće drugačije... Tako je Čančar još u Olimpiji naučio od Save Lešića da onaj koji ima više novca plaća piće i časti, pa mu je tada rečeno da i kada jednog dana bude u njegovoj situaciji - pomogne onome koji ima manje od njega. To je Čančar zapamtio, ali njegovi saigrači u Denveru nisu se vodili tim.
"Išli smo zajedno na večere kad su došli veterani. Ko časti? Časti klub, do neke sume, sve više pokrivamo sami. To je nepisano pravilo da plaća onaj koji najviše zarađuje, ali...", počeo je sjajnu anegdotu Vlatko Čančar u podkastu "X&O's CHAT".
"To sam naučio u Olimpiji. Savo Lešić, kad je došao u Olimpiju, ja sam ga zvao mister Indeks jer je davao 18-20 poena po meču i deset skokova. Obožavao sam ga. Izašli smo na piće, bila je manja cifra i htio sam da platim, a on na lijep način kaže - ja ću, mi više zarađujemo. Tako nauči kad i ti budeš zarađivao pomozi sljedećem".
Amerikanci neće da daju novac
To je zapamtio Vlatko Čančar i time se vodio u NBA ligi dok je igrao za Denver, a primijetio je da njegovi saigrači Amerikanci isto misle, ali toga se ne drže u praksi. Tako su se obrukali kad su ekonomu kupovali automobil.
"Sad su tamo cifre... Vina od četiri-pet hiljada evra. Em smrdi, em kiselo, šta će ti to, uzmi votku i napij se. Šta te boli uvo. Ameri se povlače čim se zna da će račun, idu da peru ruke - u toalet i odoše. Ja sam se stvarno naljutio bio. Osvojimo prvenstvo i svi su humanitarci kad treba nešto da se uradi, kad dođe do realizacije - ručna. Nije da blatim, ali... Kažemo da ćemo kupiti auto našem ekonomu ovom što pere dresove. Ima nas 18, svako da po hiljadu dolara, ovi jači kažu da će oni za mlađe i sve ide. Cijela ekipa treba da dođe do auto-kuće, a fali pola ekipe. A mi treba da platimo i nemamo para, a uzimamo milione. Svi kažu ja sam dao svoje i odoh kući. Ljudi, kažem ne možemo tako i rekao sam da nekoliko nas da više novca i poslije ćemo tražiti. Uzeli smo na kraju taj automobil i lako ti je dati 50 hiljada dolara za kajlu ili sat, ali da ne možeš dati dvije-tri hiljade za auto - nemoj da se brukaš", nasmijao se Čančar.
Jedan Amerikanac je ipak drugačiji
"Zarađujemo milione, a brukamo se": Čančar i Jokić u šoku gledali u Amere, drugo je na Balkanu
Za razliku od ostalih saigrača iz Denvera, velikodušan je uvijek bio Aron Gordon. Tako je Čančar ispričao kako je Jokiću kupio automobil i poklonio mu kada je potpisao novi ugovor.
"Kupio mu je automobil. Mi jedan dan na trening i vidimo da Gordon dolazi sa starim Fordom bronkom, devedeseta godina, restauriran kao nov. To je na mijenjač, a on ne zna. Vozio je u prvoj brzini od kuće, a ima 20 minuta. Lamela izgorjela, nema je nigdje ha-ha. Došao tamo, dolazi daje Jokiću ključeve i kaže - da nije tebe ne bih potpisao ovaj ugovor. Šteta što taj auto stoji u garaži, uprašio se", nasmijao se Čančar.
"Gordon je najdarežljiviji. Takva osoba... Ljudina je. Žao mi je što je prolazio prošle godine razne stvari, niko to ne zaslužuje da mu se desi. Ja sam duže bio s njim nego s nekim koga dobro znam".