Legendarni muzičar preminuo je jutros u Beču.
Velikan jugoslovenske i srpske scene preminuo je jutros u Beču u 57. godini, nakon duge i teške bolesti.
Koncertna agencija "Long play" potvrdila je vest o smrti slavnog Divljana, i navela da će o vremenu i mestu sahrane naknadno odlučiti porodica.
U muziku se "zaljubio" još krajem šezdesetih, nakon koncerta Draga Diklića kom je prisustvovao na letovanju. Po povratku u Beograd oformio je bend u kom je svirao mandolinu, da bi kasnije prešao na gitaru. Bend se zvao Faraoni, ali je ubrzo promenio ime u Holipe. Vežbali su u kotlarnici zgrade, i bežali iz škole kako bi se sastajali i probali.
Posle završetka srednje škole, Divljan je oformio bend Merlin koji je morao da preimenuje u Zvuk Ulice, a koji je svirao obrade "Bitlsa", "Stonsa", Hendriksa, kao i svoje atuorske stvari.
Krajem sedamdesetih, Divljan, po svojoj priči, u šali predlaže Srđanu Šaperu i Nebojši Krstiću da bude bubnjar u njihovom bendu. Pozvao je i Zdenka Kolara i Božu Jovanovića, i nastao je bend Dečaci. Konceptualni bend nije snimao pesme, već je sa publikom komunicirao putem grafita i fotografija novinara Dragana Papića. Interesovanje je raslo, pa su morali da "dokažu" javnosti svoje postojanje. Promenili su ime u Idoli, i objavili pesme "Retko te viđam sa devojkama" i "Pomoć, ponoć". Usledio je prvi ugovor, ali i hit "Maljčiki", nakon kog su Idoli učestvovali u grupnom umetničkom projektu "Paket Aranžman".
Idoli su objavili albume "Odbrana i poslednji dan" (1982) i "Čokolada" (1983), kao i OST za film "Šest dana juna", da bi se nakon koncerta u Ljubljani posvađali i rasformirali bend.
Divljan je želeo da napravi novi bend, ali je ipak krenuo u solo "vode". Izdao je tri solo albuma, "Tajni život A.P. Šandorova" (1988), "Sve laži sveta" (2000) i "Vlada Divljan presents Die Tonzentrale" (2003).
Divljanov potpis, kao autora ili saradnika, nosi i muzika iz ostvarenja "Čovek u beloj jakni", "Podijum", "Kako je propao rokenrol" (segment "Do izvora dva putića"), "Crni bombarder", "Na lepom plavom Dunavu"...
Poslednji album "Četiri godišnja doba", sa svojim Ljetno kino bendom, objavio je 2012.
Divljan je 1999. sa suprugom Dinom i novorođenim sinom Stevanom otišao najpre za Australiju, a zatim za Beč, i tamo nastavio život. Kasnije su dobili i drugog sina Pavla. U intervjuu koji smo sa njim radili pre dve godine, rekao je da nije želeo da gleda "rat koji nije njegov".
"Nisam imao u Srbiji šta da radim, jer je počeo rat, nisam hteo da pišem neke rodoljubive pesme... Filmovi se nisu snimali, obrazovni program se ugasio. Sa porodicom sam se vratio 2003, kako bih izvidio situaciju, međutim posle nekoliko dana ubijen je Đinđić. To mi je dalo odgovor na pitanje da li je vreme da se vratimo", rekao nam je Divljan.
Sarađivao je sa drugim izvođačima kao što su Srđan Gojković Gile, Kiril Džajkovski, Električni Orgazam, Cubismo, ali i Lepa Brena i Slatki Greh.
Divljan je prošle jeseni trebalo da nastupi u Beogradu, ali je taj koncert bio otkazan iz tehničkih razloga. Nedavno su izvori bliski muzičaru objavili da je on u veoma teškom zdravstvenom stanju, ali se on oglasio i poručio "ne brinite za mene".
Nije poznato od čega je tačno bolovao slavni muzičar, mada se nezvanično pričalo da je bolovao od karcinoma.