Dvospratnica u kojoj je 1982. godine sniman kultni jugoslovenski film "Maratonci trče počasni krug" na Kosančićevom vencu u centru Beograda potpuno je ruinirana, krov samo što se ne sruši. Pogledajte kako sada izgleda.
Sećate se scene iz filma "Maratonci trče počasni krug" kada Topalovići ručaju nakon uspešne kremacije, a Đenka (Bora Todorović) kaže: "Da znate da je ukusan Pantelija"?
Jedna od kultnih scena, po kojoj mnogi pamte legendarni film reditelja Slobodana Šijana i scenariste Dušana Kovačevića, aktuelan i posle više od tri decenije od premijere.
Kuća na Kosančićevom vencu u kojoj je 1982. godine sniman kultni jugoslovenski film danas je potpuno ruinirana. Govoreći topalovićevskim rečnikom od njihove radionice mrtvačkih sanduka "Dugo konačište" ostali su samo dugmići.
Jedan deo "Maratonaca" je sniman u Pančevu. U početnoj sceni vide se zgrada nekadašnje kafane Kragujevac. Scena obračuna Topalovića i Bilija Pitona je snimana u ulici Đure Jakšića, a svega dvadesetak metara odatle se nalazi trg (od 2012. Gimnazijski trg) na kojem Bora Todorović objavljuje da ponovo radi bioskop. Kuća Bilija Pitona se nalazi na Topčideru, od meteorološke stanice naniže ka Rakovici. Scena u kojoj Bora Todorović i Seka Sablić "vežbaju" za film snimana je na jezeru Trešnja koje se nalazi oko 30 kilometara daleko od Beograda, na avalskom putu.
Trošna kuća u centru Beograda štrči između doteranih starih zdanja zaštićenog kompleksa Kosančićevog venca. Na gornjem spratu kuće pojedinim oknima nedostaju stakla, a kroz prozor se vidi da su unutra i delovi maltera otpali i kao da godinama niko nije ni kročio tamo.
U samom dvorištu dočekala nas je mala improvizovana izložba slika poređanih uz trošni zid kuće i još kućica za ptice, veliko rascvetalo drvo, stari metalni koš i stalak za sušenje veša sa nekoliko prebačenih stvari.
Kada smo pokucali na drvenu kapiju, niko se nije odazivao. Pozdravio nas je samo pas mali crni avlijaner.
Komšije se nisu mrštile na pitanje ko živi u kući koju su proslavili "Maratonci". Jedan stariji gospodin objasnio nam je da tu živi najmlađa ćerka čoveka koji je ekipi filma rentirao kuću početkom osamdesetih. Kaže da ona i njen suprug imaju već veliku decu i još jednog simpatičnog malog psa.
Slike pripadaju Sobodanu Jeriniću, koji u prizemlju kuće živi sa porodicom. On je 2011. godine za Novosti ispričao da ljudi koji ovde borave još od 1945. imaju status zaštićenih stanara i da se na sudu bore za svoja prava, ali da strahuje da će im se krov srušiti na glavu pre nego što se parnica okonča.
Sud ne dozvoljava ni rušenje ni rekonstrukciju dok se proces ne završi.
"Zidovi su puni vode koja godinama ulazi kroz razbijene prozore na spratu i oštećeni krov. Naši problemi počeli su 1998, kad je preminuo stari vlasnik kuće koji nije imao direktne potomke, pa su rođaci naslednici ubrzo prodali zgradu sadašnjoj vlasnici. Ona ne živi ovde, kaže da ne smemo da popravljamo njenu imovinu. Kad je pitamo "šta će biti s kućom", ona kaže da je svejedno ako se sruši, jer želi da podigne novu", izjavio je Jerinić.