Na današnji dan rođen je glumac, pevač, sin, otac i prijatelj koji nas je prerano napustio.
Kažete Marinko Madžgalj, pomislite na večito nasmejanog momka, koji se iz sveg srca trudio da NAS zasmeje.
Bio on "tupavi" Čeda Velja ili zalizani pevač u ružičastom sakou i dokolenicama, Marinko je bio jedan od najdivnijih umetnika u čijem smo talentu imali zadovoljstvo da uživamo.
Danas je tužan dan – dan kada bi jedan tata, sin, prijatelj, partner, komšija... slavio svoj 38. rođendan.
Bol njegovih najbližih nikada neće proći, naša ne može da se meri s njihovom, ali je osećamo. Jedan mladi čovek je otišao prerano i iza sebe ostavio najmilije, i svako ko je osetio takav gubitak, zna da su reči suvišne. Ostaje sećanje na sve njih, a Marinko nam je ostavio itekakav “spomenar”.
Voleo je pesmu, uz jednu je i ispraćen i danas ćemo ga se tako sećati.
Njegov prijatelj Ognjen Amidžić je nakon Marinkove smrti objavio ove pesme:
"Bože"
"Za sve sam kriv"
Jedna "zajednička" - "Nema nam pomoći"
Ko bi zaboravio ovo pojavljivanje na televiziji, kada je Flamingosima oteta pobeda na Beoviziji, ali i trenutak kada je cela hala ustala da pleše s momcima, koji su preko noći postali "heroji nacije"
Kada je Marinko preminuo, njegov prijatelj Andrija Milošević se oprostio ovim stihovima:
"Druže moj.Sačuvaću te. Ne brini.
Slobodno idi.
Nije ovaj tren tako kratak.
Nije vreme za sumnju. Budi mi dobar.
Išli smo jednom sami. Sve si mi rekao.
U meni je sto vulkana.
Spalio bih svu logiku sveta,samo da se jos malo igramo.
A to se ne može.
Druže moj. Budi mi spokojan.
Odbraniću te ja.
Zamrznuću osmehe,za neka bolja vremena.
Ti samo idi.
Budi siguran i smeo,
a ja ću voleti ovu suzu,
koju nikada nisam hteo".
Ne bismo se opraštali, samo bi smo zahvalili na divnim uspomenama.