• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta sve može da nam kaže krvna slika

Autor mondo.rs

Lekari ističu da je krvna slika dobar parametar zdravlja i za ljude koji misle da su zdravi, pa je važno da svaka osoba jednom u šest meseci proveri krvnu sliku.

  Laboratorijske analize krvi neophodne su za postavljanje dobre dijagnoze i odgovarajuće lečenje pacijenta. 

Da bi rezultati krvi bili verodostojni, važno je da osoba pre davanja ove dragocene tečnosti na analizu ništa ne jede 12 sati pre nego što ode u laboratoriju, ali i da izbegava težak fizički napor.

Pukovnik profesor dr Slobodan Marjanović, internista-hematolog Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije, objašnjava da kompletna krvna slika i leukocitna formula, uz neke dopunske analize predstavlja veoma važan deo ispitivanja bolesnika i doprinosi postavljanju prave i korektne dijagnoze. Mnoge hematološke i druge bolesti mogu da se manifestuju i kroz promene u rezultatima analize krvi i da upute iskusne lekare na moguću dijagnozu.

Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

"Postoje pojedinačne promene u krvnoj slici, vezane za crvenu i belu lozu ili krvne pločice. Obavezan je uvid u leukocitnu formulu iz koje se može videti bliže da li postoji sumnja na neka oboljenja, kao što su razne infekcije, hematološke i druge maligne bolesti, reumatološka oboljenja... Na lošu krvnu sliku utiču razna stanja u organizmu i ona je često putokaz, uz ostale nalaze, ka postavljanju dijagnoze", kaže za "Politiku" dr Marjanović.

Pacijenti koji imaju promene u krvnoj slici, odnosno kod kojih postoji odstupanje od referentnih vrednosti, najčešće se žale na tegobe vezane za malokrvnost, infekcije i pojavu modrica na koži, uz niz mogućih drugih tegoba vezanih za osnovno oboljenje. Zbog toga je potrebno da čovek, s vremena na vreme, a posebno ako ima neke tegobe, uradi analizu krvne slike.

"Nakon postavljena dijagnoze osobi može da se odredi prava terapija. U slučaju pojave anemije s nedostatkom gvožđa ili pojave povišenog nivoa gvožđa u serumu, potrebno je obratiti se hematologu, posebno ako je reč o starijem životnom dobu. Ukoliko analiza pokaže da neka osoba ima manjak belih krvnih zrnaca, posebno nekih njihovih podgrupa, što se vidi iz leukocitne formule, potreban je takođe pregled i konsultacija hematologa. Mere prevencije za dobru krvnu sliku jedino mogu da obuhvataju povremene kontrole krvi, posebno u slučaju kad pacijenti nemaju tegobe", naglašava dr Marjanović.

Hematolozi posmatraju kakav je kvalitet crvenih krvnih zrnaca, ali i hemoglobina i hematokrita, koji, ako su smanjeni, mogu da budu pokazatelji nekog oblika anemije ili krvarenja. S druge strane, povišen ili snižen broj belih krvnih zrnaca ukazuje na upalu bakterijskog ili virusnog porekla. Promene u broju leukocita mogu da ukažu na postojanje različitih bolesti i stanja.

Treba znati da trombociti ili krvne pločice učestvuju u zgrušavanju krvi. Ukoliko je njihov broj smanjen to govori da osoba ima sklonost krvarenju. Takođe, povišene ili snižene vrednosti enzima jetre mogu da ukažu na mogućnost postojanja različitih bolesti i poremećaja funkcije jetre. Ipak, lekari naglašavaju da se nijedan parametar ne može posmatrati odvojeno i da se dijagnoza može postaviti na osnovu celokupnih analiza i dodatnih pregleda.

Anketa

Kada ste poslednji put proverili svoju krvnu sliku?

  • Uh, ne pamtim

    47.06% (16)

  • Redovno to radim

    26.47% (9)

  • Samo kad mi baš, baš nije dobro

    26.47% (9)

Kada ste poslednji put proverili svoju krvnu sliku?

Rezultati

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop