Lekari ističu da je krvna slika dobar parametar zdravlja i za ljude koji misle da su zdravi, pa je važno da svaka osoba jednom u šest meseci proveri krvnu sliku.
Laboratorijske analize krvi neophodne su za postavljanje dobre dijagnoze i odgovarajuće lečenje pacijenta.
Da bi rezultati krvi bili verodostojni, važno je da osoba pre davanja ove dragocene tečnosti na analizu ništa ne jede 12 sati pre nego što ode u laboratoriju, ali i da izbegava težak fizički napor.
Pukovnik profesor dr Slobodan Marjanović, internista-hematolog Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije, objašnjava da kompletna krvna slika i leukocitna formula, uz neke dopunske analize predstavlja veoma važan deo ispitivanja bolesnika i doprinosi postavljanju prave i korektne dijagnoze. Mnoge hematološke i druge bolesti mogu da se manifestuju i kroz promene u rezultatima analize krvi i da upute iskusne lekare na moguću dijagnozu.
"Postoje pojedinačne promene u krvnoj slici, vezane za crvenu i belu lozu ili krvne pločice. Obavezan je uvid u leukocitnu formulu iz koje se može videti bliže da li postoji sumnja na neka oboljenja, kao što su razne infekcije, hematološke i druge maligne bolesti, reumatološka oboljenja... Na lošu krvnu sliku utiču razna stanja u organizmu i ona je često putokaz, uz ostale nalaze, ka postavljanju dijagnoze", kaže za "Politiku" dr Marjanović.
Pacijenti koji imaju promene u krvnoj slici, odnosno kod kojih postoji odstupanje od referentnih vrednosti, najčešće se žale na tegobe vezane za malokrvnost, infekcije i pojavu modrica na koži, uz niz mogućih drugih tegoba vezanih za osnovno oboljenje. Zbog toga je potrebno da čovek, s vremena na vreme, a posebno ako ima neke tegobe, uradi analizu krvne slike.
"Nakon postavljena dijagnoze osobi može da se odredi prava terapija. U slučaju pojave anemije s nedostatkom gvožđa ili pojave povišenog nivoa gvožđa u serumu, potrebno je obratiti se hematologu, posebno ako je reč o starijem životnom dobu. Ukoliko analiza pokaže da neka osoba ima manjak belih krvnih zrnaca, posebno nekih njihovih podgrupa, što se vidi iz leukocitne formule, potreban je takođe pregled i konsultacija hematologa. Mere prevencije za dobru krvnu sliku jedino mogu da obuhvataju povremene kontrole krvi, posebno u slučaju kad pacijenti nemaju tegobe", naglašava dr Marjanović.
Hematolozi posmatraju kakav je kvalitet crvenih krvnih zrnaca, ali i hemoglobina i hematokrita, koji, ako su smanjeni, mogu da budu pokazatelji nekog oblika anemije ili krvarenja. S druge strane, povišen ili snižen broj belih krvnih zrnaca ukazuje na upalu bakterijskog ili virusnog porekla. Promene u broju leukocita mogu da ukažu na postojanje različitih bolesti i stanja.
Treba znati da trombociti ili krvne pločice učestvuju u zgrušavanju krvi. Ukoliko je njihov broj smanjen to govori da osoba ima sklonost krvarenju. Takođe, povišene ili snižene vrednosti enzima jetre mogu da ukažu na mogućnost postojanja različitih bolesti i poremećaja funkcije jetre. Ipak, lekari naglašavaju da se nijedan parametar ne može posmatrati odvojeno i da se dijagnoza može postaviti na osnovu celokupnih analiza i dodatnih pregleda.
Anketa
Kada ste poslednji put proverili svoju krvnu sliku?
-
Uh, ne pamtim
47.06% (16)
-
Redovno to radim
26.47% (9)
-
Samo kad mi baš, baš nije dobro
26.47% (9)
