Zašto na glasačkim listićima nema ni Trampa ni Hilari, zbog čega su izbori uvek utorkom - evo kako funkcionišu predsednički izbori u Americi.
Sistem odabira predsednika u Sjedinjenim Američkim Državama znatno je drugačiji od našeg. Za razliku od država u kojima građani koji imaju pravo glasa izlaze, tokom jednog dana, na biračka mesta i na listićima zaokružuju ime osobe kojoj daju glas, Amerikanci glasaju na potpuno drugačiji način.
Postoji samo jedan krug glasanja, u svakoj od 50 država i gradu Vašingtonu. Građani koji imaju pravo glasa ne daju ga odabranom predsedničkom kandidatu, u ovom slučaju Donaldu Trampu ili Hilari Klinton, već članovima Elektorskog kolegijuma.
U pitanju je telo koje, zapravo, na kraju odlučuje o odabiru predsednika i potpredsednika. Svaka država ima onoliko "elektora", koliko ima predstavnika u Kongresu. Tako, recimo, Kalifornija ima čak 55, dok slabije naseljene države poput Aljaske, Montane i drugih imaju samo po tri. Za Vašington, odnosno savezni okrug Kolumbije, kao izuzetak, važi pravilo da dobija onoliko "elektora" koliko i najslabije naseljene države, pa takođe ima troje. Zbog tog nejednakog broja od države do države, predsednički kandidati tokom kampanja ulažu dodatne napore u nekim državama, znajući da će im njihova podrška doneti veće šanse za pobedu.
Ukupan broj je 538 "elektora", od čega su 435 predstavnici u Kongresu a 100 senatori, plus dodatnih troje iz okruga Kolumbije.
Izborni dan uvek je utorak, nakon prvog ponedeljka u mesecu novembru, što znači da NIJE prvi utorak u mesecu jer postoji mogućnost da to bude upravo 1. novembar. Može biti, dakle, najranije 2. i najkasnije 8. novembra. Inače, utorak je odabran još sredinom 19. veka, kada je Amerika bila društvo okrenuto poljoprivredi, a glavni dan za trgovinu bio je sreda. Od tog sistema nije se odustalo do danas.
Mnoge zbunjuje činjenica da su izbori u Americi uvek na radni dan, i kritičari ovog sistema smatraju da je to nepravedno jer mnogi Amerikanci možda nisu u mogućnosti da izađu sa posla i ispune svoju građansku dužnost. U nekim državama, kao što su Delaver, Havaji, Kentaki, Montana, Nju Džerzi, Njujork, Ohajo i Zapadna Virdžinija, dan izbora je državni praznik, ali slobodan dan nije uveden na federalnom nivou, za šta kritičari sistema smatraju da smanjuje izlaznost.
Osmog novembra, oko 120 miliona Amerikanaca izaći će na izbore i glasaće za svoje "elektore", koji uoči izbora objavljuju kom kandidatu daju podršku.
Da bi Hilari ili Tramp pobedili, potrebno im je 270 glasova, odnosno polovina ukupnog broja glasača plus jedan.
Rezultati tog glasanja, bez previše detalja, biće objavljeni već 9. novembra, a 19. decembra će "elektori" i zvanično glasati, ali to se smatra samo formalnošću. Definitivni i precizni rezultati izbora biće objavljeni tek 6. januara, kada će potpredsednik Džo Bajden javno izneti rezultate glasanja Elektorskog kolegijuma.
Novi predsednik formalno će ući u Belu kuću 20. januara, i u podne tog dana će podneti i zakletvu.
A kada biste se vi pitali?
Anketa
Za koga biste vi glasali?
-
Donald Tramp
84.16% (186)
-
Hilari Klinton
5.88% (13)
-
Baš me briga
9.95% (22)
