"Ni vlada ni sveštenici ne mogu ništa El Čapu", poručio je najveći meksički narko bos a ujedno i krvnik koji je nedavno spektakularno pobegao iz najčuvanijeg zatvora u zemlji a sada seli porodicu u SAD.
Da bi svi poruku uzeli za ozbiljno, praćena je sa dva tela: nesretnih vojnika koji su poslužili da se "napiše" da bi svi trebalo da se plaće narko klana Sinaloa a posebno zloglasnog Gusmana - El Čapa.
Krvavu poruku Gusman je poslao kao odgovor na podizanje glasa Hektora Gonsalesa, nadbiskupa severne provincije Durango, koji upozorava na napade na sveštenstvo, piše radikalni hrišćanski Shoebat.com..
Prema podacima Katoličkom multimedijalnog centra (CCM), Meksiko je za hrišćanske duhovnike najopasnija zemlja u Latinskoj Americi.
Kartel se ne libi da po Meksiku ubija "u stilu Islamske države", bukvalno obezglavljujući hrišćane. čak ne birajući ni pol. Jedna žena koja je radila za katoličke novine u Tamaulipasu je tako krvnički ubijena, a najmanje 1.100 sveštenika je redovno pod iznudom, dok više stotina prima pretnje smrću.
Za razliku od štampe i zvaničnika, društvene mreže ne shvataju Gusmana i njegove krvave operacije dramatično kako bi trebalo. Više su kao potka za američke TV emisije i filmove. Na Twitteru postoje brojni komentari tipa da "El Čapa volim više od (biznismena i republikanskog kandidata za predsednika SAD ) Donalda Trampa".
A Gusmanove operacije su sve samo ne bezbrižna TV zabava. Ne samo da njegov biznis sa drogama donosi sporu smrt za veliki broj ljudi, nego i direktno ubija, preko plaćenih ubica, rivale, državne zvaničnike, čak sveštenike. Kartel je odgovoran za najmanje 60.000 ubistava.
Narko dilerima ni vera u Meksiku, kao tradicionalno posvećenoj hrišćanskoj zemlji, nije sveta. Prošlog decembra, naoružani ljudi su upali u katolički seminar u centralnomeksičkom gradu Altamirano i oteli pastora Gregorija Lopesa Gorostijetu, koji se brinuo o nesretnicima koje maltretiraju kriminalci ili korumpirani državni službenici.
Altamirano je isti onaj grad u kome je policija uhapsila 43 studenta na protestu i predala dilerima, koji su ih ubili pa spalili njihova tela. U njihovoj masovnoj grobnici pronađeni su i ostaci oca Džona Senionde, svešteniku iz Ugande, koji je u Meksiku nestao prošlog maja, nakon što je odbio da krsti kćerku lokalnog gangstera.
Telo oca Gregorija je pronađeno pored autoputa na Božić, i tako je on postao treća sveštenička žrtva samo u regionu Tijera Kaliente. A žrtava ima i u drugim regionima. Otac Habakus Hernandes Benites je upucan 2009 pored Arselije, Žoel Roman Salasar ubijen u "saobraćajnoj nesreći" 2013, u septembru je pronađeno kako pluta rekom Balsas kod parohije San Migel Totopan izmasakrirano telo Asensiona Akuna Osoria, i to nakon što je plaćena otkupnina.
Kidnapovani sveštenici se inače ne vode kao žrtve na listama dogod se ne pronađu tela, a mnoga se nikada ne pronađu. Samo u oblasti Tamarile krajem 2013. je nestalo najmanje pet sveštenika o kojima se ništa ne zna ni danas.
Pritom, ne šokira samo činjenica da su sveštenici ubijen, već način na koji je to urađeno. Gotovo svi su pre smrti mučeni na najgroznije načine, os odsecanja delova tela, utapanja, davljenja, čak silovanja...
Za razliku od ISIS na Bliskom istoku, Sinaloa i drugi narko klanovi u Meksiku hrišćane ne ubijaju zbog "ideoloških", odnosno verskih razloga. Katolički sveštenici predstavljaju u toj namučenoj zemlji utočište za migrante, jer drže 95 odsto skloništa u kojima se nesretnicima pruža pomoć u hrani i lekovima, ali i odvikavanju od droga. Pritom su i značajna grupa koja zagovara njihova prava i ukazuje na korupciju i nepravdu.
To kartel, s razlogom, smatra "upadom" u njihovu "teritoriju" i njihova krvava reakcija je "prosto posao". U kome izgleda, prilično morbidno uživaju.
