Sa 64 kilometra to će biti najduži željeznički tunel na svijetu i putovanje između Fortece u Italiji i Inzbruka u Austriji smanjiće sa 80 minuta, koliko vozovi sada putuju preko tog prevoja, na manje od 25 minuta.
Nakon više od 15 godina izgradnje, Austrija i Italija proslavile su postavljanje temeljca željezničkog tunela Brener, javile su strane novinske agencije.
Tunel dug 64 kilometara povezaće Insbruk u Austriji i Fortecu u Italiji ispod Alpa, a očekuje se da će željeznička veza biti operativna 2032. godine. Izgradnja tunela koštaće osam i po milijardi evra, oko dvije i po milijarde više nego što je bilo predviđeno.
Ovo će biti najduži željeznički tunel na svijetu i putovanje između Fortece u Italiji i Inzbruka u Austriji smanjiće sa 80 minuta, koliko vozovi sada putuju preko tog prevoja, na manje od 25 minuta.
Tunel Brener je zajednički projekat Italije, Austrije i EU. Deo je jednog od devet glavnih koridora u transevropskoj transportnoj mreži Ten-T.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni i austrijski kancelar Kristijan Štoker prisustvovali su ceremoniji postavljanja temeljca.
Istorijski dan
Prema austrijskoj novinskoj agenciji APA, Meloni je opisala postavljanje temeljca kao važan korak u projektu koji će ublažiti "usko grlo" preko prevoja Brener.
"Ovo je monumentalni projekat. Danas zajedno pravimo odlučujući korak ka završetku jednog od najvećih infrastrukturnih projekata na kontinentu. Ovo je istorijski dan za Italiju, Austriju i celu Evropu", rekla je italijanska premijerka Meloni.
Evropski komesar Apostolos Cicikostas rekao je da je tunel Brener primjer "Evrope na delu", dok je austrijski kancelar Kristijan Štoker istakao da je reč "simbolu saradnje kako bi se oblikovala budućnost".
Štoker je dodao da sam tunel neće riješiti probleme tranzita, pozivajući na dodatna ulaganja i u drumski i u željeznički saobraćaj.
Preko prevoja Brener godišnje se kamionima i vozovima preveze oko 50 miliona tona robe, od čega samo 30 odsto željeznicom, a očekuje se da će kad tunel bude u funkciji odnos biti obrnut.
Međutim, novu vezu bi mogla dovesti u pitanje Njemačka, koja nije završila ključne severne pristupne rute tunelu Brener.
(EUpravo zato)