Povezaće velike gradove, pa će u potpunosti zamijeniti trajektne linije u Norveškoj.
Norveška gradi najduži i najdublji podvodni tunel na svijetu što je jedan od najambicioznijih inženjerskih poduhvata u Evropi, za koji se očekuje da će unaprediti saobraćajne veze i infrastrukturu zemlje.
Rogfast, koji prolazi ispod norveških fjordova, obara rekorde – biće dugačak oko 26,7 km i na najdubljoj tački će se nalaziti 390 metara ispod nivoa mora.
Kada bude završen 2033. godine, tunel će skratiti vreme putovanja između dva velika norveška grada – Stavangera i Bergena – za 40 minuta.
Projekat Rogfast, koji se približava polovini izgradnje, dio je glavnog evropskog puta E39, koji prolazi duž zapadne obale Norveške.
Povezivanjem gradova poput Kristijansanda, Stavangera, Havesunda i Bergena, tunel će zameniti trajektne linije i učiniti putovanje efikasnijim, uvjerena je Norveška uprava za puteve.
"Stavanger je četvrti najveći grad u Norveškoj, a Bergen drugi, pa se nadamo da će se vreme putovanja smanjiti za radnike koji svakodnevno putuju u jedno od ova dva mjesta", rekao je Odvar Karmo, menadžer projekta "Rogfast"za "Euronews".
Jedna od ključnih karakteristika dizajna novog podmorskog auto-puta nalazi se otprilike na sredini trase, gde se tunel račva kako bi povezao ostrvo Kvitsoj – najmanju opštinu u Norveškoj – sa glavnim tunelom kroz stjenu koja se nalazi ispod.
Tunel Rogfast imaće po dve saobraćajne trake u svakom smjeru. Ispod Kvitsoja će se trake spajiti kroz dvije raskrsnice koje se grade 260 metara ispod nivoa mora.
"Pravili smo kružne tokove u tunelima i ranije, ali ovo je možda jedan od prvih projekata gdje imamo dve raskrsnice sa dva kružna toka u istom dijelu tunela. Do sada nisam vidio tako nešto", izjavio je Karmo.
Dvije raskrsnice ispod ostrva omogućiće neometano kretanje saobraćaja čak i ako jedna traka bude zatvorena.
"Ako se nešto dogodi i moramo da zatvorimo deo tunela, možemo i dalje da održimo saobraćaj koristeći samo jednu traku u oba smjera", dodao je.
Dvostruka cjevna struktura tunela takođe je važna iz bezbjednosnih razloga.
"Ako kamion ispred vas plane i ne možete da se okrenete i izađete, možete da potražite zelena vrata sa znakom za izlaz... i moći ćete da pređete u drugu cev tunela. Imamo i kamere koje nam pokazuju vašu tačnu lokaciju, pa možemo da vas pronađemo i evakuišemo", objasnio je Karmo.
Projekat Rogfast, koji se od 2018. gradi u fazama, košta 25 milijardi norveških kruna (oko 2 milijarde evra) i trenutno je na polovini izgradnje.
"Na sjevernoj strani, oko 65 odsto tunela je izgrađeno i radi se samo na bušenju i miniranju. Na južnoj strani, kod Randaberga, izgrađeno je oko 45 procenata", rekao je Norvežanin.
Za razliku od fiksne veze Femarnbelt koja se trenutno gradi između Nemačke i Danske i koristi modularnu gradnju, Rogfast se buši direktno kroz čvrstu stenu – metod koji Norveška koristi kako bi obezbedila stabilnost i izdržljivost pod pritiskom vode.
"Putujete kroz čvrsto kamenje. Imamo minimalno 50 metara stene između krova tunela i morskog dna, što naši propisi zahtjevaju. Kod nas tunel ide ispod morskog dna. Kod tunela između Njemačke i Danske, oni postavljaju prefabrikovane cevi na dno, ali ne idu ispod dna kao mi," rekao je.
"U Norveškoj proizvodimo tunele prilično jeftino, u poređenju sa mostovima. Imamo oko 40 podmorskih drumskih tunela i dobro poznajemo ovu vrstu gradnje. Obično je lakše i jeftinije izgraditi podmorski tunel nego most ka ostrvu", dodao je.
Očekuje se da bi tunel trebalo da bude završen do ljeta 2033.
"Preduzetnici koji se bave trgovinom morskim plodovima imaće lakši pristup tržištu bez potrebe za trajektima. Biće dosta benefita po radnike, industriju, pa vjerovatno i turizam. Zapadna obala Norveške je popularna među turistima, na primer Bergen. Kada budemo imali ovaj putni projekat koji omogućava kraće putovanje do Bergena, vjerovatno će i turisti više posećivati ovaj dio Norveške nego ranije", napomenuo je.
Prema procenama Norveške uprave za puteve, do 2053. godine kroz novi tunel bi svakodnevno trebalo da se ostvari oko 13.000 putovanja.
(EUpravo zato/Euronews)
