Bjela za MONDO: Bog te...uspjeli smo!

Ljubav, ideali, san, požrtvovanje, fudbal...Sve to na filmskom platnu u 120 i kusur minuta, koliko traje ostvarenje "Montevideo, bog te video!".

Rediteljski prvenac Dragana Bjelogrlića puni bioskope u Srbiji i regionu, pokazujući i dokazujući da je domaći gledalac i dalje željan dobrih filmskih priča koje voli da pogleda u sali, uz kokice. Više od 300.000 gledalaca, koliko je do sada pogledalo "Montevideo, bog te vidio!", bili su povod da napravimo razgovor sa Draganom Bjelogrlićem o ovoj, prije svega, lijepo upakovanoj (istinitoj) bajci, ali i da vam još više približimo priču o podvigu prve srpske fudbalske reprezentacije, o legendarnom tandemu Tirketu i Moši i vremenu kad smo bili tim...

MONDO: Niko do sada, bar na filmskom platnu, nije obrađivao ovu tematiku. Kako je došlo do ideje za realizaciju projekta kakav je "Montevideo"?

“Moram da kažem da ideja inicijalno nije bila moja. Nastala je od producenata. Zvonimir Šimunec je, sa sportskim novinarom Vladom Stankovićem, otkrio potencijal te priče. Zatim je ideja ponuđena Dejanu Petroviću i onda su svi zajedno došli kod mene sa idejom da ja, kao kreativni producent, postavim cijelu stvar, istražim, okupim ekipu, scenariste i na kraju, odaberem i reditelja. Zapravo, da iskreiram cijeli projekat. Za reditelja sam predložio sebe, što se pokazalo, u čitavom sklopu, kao dobitna kombinacija“.

MONDO: Da li je trag te srpske nacionalne pobjede toliko jak, da živi i danas ili ga je film, možda, ponovo oživeo?

"Ne mislim da je to ključ ovog filma, njegovog uspjeha i te neke emocije koja se pojavila kao bazična spona između publike i filma. Više je stvar u jednoj romantičnoj, melodramskoj, bajkovitoj priči i osvrtu na jedno vrijeme, o kojem mi ne znamo ništa, samo smo gledali neke slikovnice, žurnale iz tog vremena i svako je od nas imao neki svoj odnos prema tom vremenu, a on je definitivno romantičan. U prošlom vijeku su, posebno u tom periodu, emocije i ideali imali neko posebno mjesto".

MONDO: Koliki je bio budžet filma "Montevideo"?

"To je pitanje za producenta. Znam da bi cijeli projekat, riječ je o seriji od 18 epizoda i dva filma trebalo da košta oko 3,5 miliona evra, što je i malo i mnogo. Za svjetske uslove malo, za naše uslove mnogo, ali kad se podijeli i nije. Svi filmovi koji su u posljednje vrijeme rađeni u Srbiji koštali su oko milion ili milion i po evra. Tu, naravno, govorim o malo ambicioznijim filmovima. Kada uzmete činjenicu da je film 'Sveti Georgije ubiva azdahu' koštao 4,5 miliona evra, onda ćete shvatiti da je 'Montevideo' jako jeftin film i serija".

MONDO: Opredjelili ste se za izuzetno mladu i neafirmisanu glumačku ekipu. Da li mislite da je to na izvestan način bio rizik, što zbog veličine projekta, što zbog ćinjenice da tumače neke od najvažnijih ličnosti naše sportske istorije?

“Ja sam znao da podjela mora da bude mlada i znao sam da to može da bude rizik. Moja želja je bila da to budu nova, mlada lica. Takođe sam želio da glumci odgovaraju uzrastu atera koje tumače. Bio sam prijatno iznenađen na kastinzima kada sam video koliko glumačkog potencijala imaju ti mladi ljudi. Tako sam odlučio da i ulogu, recimo Valerije, koja je bila namijenjena nekoj već afirmisanoj glumici, dodjelim nekoj mladoj, anonimnoj glumici (Nina Janković), i eto...ni tu nisam pogrešno procjenio“.

MONDO: Fudbal, kao i život ljudi, tada i danas se drastično razlikuju u svakom aspektu, film to dočarava u gotovo svakoj sceni. Da li mislite da je to vrijeme bilo "čistije“ i nevinije kada je reč o sportu, navijanju, uspjehu, i o radosti pobjede uopšte?

"Ono je sigurno bilo u svim apsektima nevinije, romantičnije, sa više spremnosti i ideala, u svemu, pa i u fudbalu. To su bili počeci stvaranja savremenog svijeta, nečega što smo mi i nači savremenici nastavili da živimo. Počeci su uvek romantični, ljudi, kada nešto počinju, uglavnom to čine iz plemenitih ideja, nekih ideala, vođeni vizijom. Možda su baš iz tog razloga, te tridesete godine prošlog vijeka zaista romantičnije, zato što je tada sve nastajalo...film, fudbal...Jeres je ovo što ću reći, ali nije naodmet da nam se s vremena na vrijeme dogodi neka katastrofa, da se prizovemo pameti. Ljudi izgleda jedino tako shvataju šta je u stvari život, njegovu važnost i suštinu, i šta je ono što je u njemu istinski važno“.

MONDO: Film je prije nekoliko dana svečano proslavio 300.000. gledaoca. Očekujete li da će ga videti i 500.000. gledalac, ili možda već projektujete milion?

„Kada smo počeli da radimo naš san je bio 300.000 gledalaca. Neki reper, u tom smislu postavio je 'Avatar', koji je imao blizu 300.000 gledalaca. Naš san i cilj je bio da nadmašimo 'Avatar', a sada se možemo realno nadati da đemo imamo pola miliona gledalaca, što je neverovatan uspjeh po savremenim mjerilima. Kada bi se poredilo sa nekim srećnim vremenima, to bi bio pandan milionu gledalaca, koji je imala svojevremeno 'Zona zamfirova'. Jedan od distributera, kada je pogledao film na projekciji, rekao je: 'Majku mu, prvi put sam pomislio da jedan film može da dostigne cifru od pola miliona'. To je više rekao kao neku želju, san. A sada izgleda da smo realno vrlo blizu toga. Idemo velikom brzinom ka toj cifri snova".

MONDO: Mnogi vas smatraju jednim od najboljih naših glumaca vaše generacije. Da li vam je uloga reditelja donijela istu satisfakciju kao i vaše uloge, ili je to neki sasvim drugačiji doživljaj?

"Moram da kažem da mi je uloga reditelja, u ovoj fazi, donijela i mnogo veću satisfakciju. Naravno da su mi u određenim periodima prijala priznanja i uspjesi (za glumu), kao što su me neuspjesi boleli, ali nekako sam znao da me to čeka. Ovo je nešto potpuno novo i ova sva priznanja nisu mala, ispada da se poslije dužeg vremena pojavio jedan glumac koji je napravio film koji ljude interesuje i koji im se zaista dopada. Još sam u fazi prihvatanja i suočavanja sa svojim uspjehom. Ne mogu ovaj uspeh da uporedim sa svojim glumačkim uspjesima, osjećaj je potpuno drugačiji".

MONDO: Svi znamo da je hrvatski fudbalski trener Miroslav Ćiro Blažević, "trener svih trenera", kako sebe naziva, šoumen, često bez dlake na jeziku, a kakav je glumac i kako je bilo raditi sa njim?

"Bilo je odlično! Sa Ćirom je snimljena scena koja nije ušla u film, ali će biti u seriji. Njegovo učešće je veoma pomoglo tom prvom medijskom prodoru filma, a snimanje je bilo jako zabavno. To je bio jedan od dana kojih ću se uvek sećati. Glumci su bili uzbuđeni što je on tu, čitava atmosfera je bila fantastična. On je čovjek koji ima harizmu koja nadaleko prevazilazi njegovu sportsku ličnost. Njegova uloga je bila odlična! Ne znam, međutim, da li će biti izvodljivo da bude u drugom dijelu, što sam planirao, jer je on sada u Kini".

MONDO: S obzirom na to da ste i sami veliki zaljubljenik u fudbal, da li mislite da postoji šansa da nam se nekad ponovi Montevideo?

"Jesam veliki zaljubljenik u fudbal, oduvijek! Što se našeg fudbala tiče...Kao što kaže jedan od likova u filmu: 'Fudbal je igra gdje se pobjednik nikada, i ni na koji način, ne zna unaprijed'. Sa te strane gledano tako nešto je moguće, ali realno gledano, moje mišljenje je.... teško!“.

MONDO: Vatreni ste navijač Partizana, a Viktor Savić Crvene zvezde. A, Jugoslavija i BSK su tada bili rivali kao što su danas Partizan i Zvezda. Da je bilo podjele u ekipi po tom osnovu i da li je u ekipi, tokom snimanja, bilo "peckanja“ ko je bolji i ko bolje igra?

"Ja ne spadam u one navijače Partizana koji mrze Zvezdu. Naprotiv, imam puno prijatelja koji su, ili su bili fudbaleri Zvezde. Pratio sam Zvezdu kada je imala pohod na Evropu, tako da, nemam tu vrstu animoziteta. To u mom okruženju nije prisutno, nije ga bilo ni na snimanju...Naravno, bilo je malo zezanja, ali sve je to bilo u naivno, i bilo je simpatično".

MONDO: Nastavak „Montevidea“ se uveliko priprema. Dokle se stigli sa snimanjem i kada bi publika mogla da ga očekuje?

"Izvjesno je da će biti velike serije, već je završeno devet epizoda, praviće se još devet ili dvanaest. Da li će od toga nastati i drugi film, to sada zaista ne mogu sa sigurnošću da kažem, ali planiramo da se rade sve tri utakmice, put ka tamo, putovanje vozom i brodom, da se ide u Montevideo, da se baš tamo snimaju scene, da sve bude autentično. Ambiciozno planiramo drugi dio, ali je pitanje da li će biti dovoljno vremena da ga uradimo kao prvi. U svakom slučaju, ako ga bude, ne bih volio da previše liči na prvi dio, i da se ponavljamo, ni to ne bi bilo dobro".

(Maša Čović, MONDO)