U beogradskom Mikseru održana tribina o grupi The Ramones, najautentičnijoj američkoj punk grupi svih vremena. "Za mene su Ramonsi Bitlsi moga doba", rekao Boris Vlastelica iz grupe Repetitor. Davor Gobac: "Oni su bili pravi, je** ga".
Ako ste videli ove naše razne pevačice kako "furaju" majice na kojima piše The Ramones, verovatno ste se zapitali: "Da li ove uopšte znaju ko su Ramonsi?".
Četiri decenije nakon što je ovaj njujorški bend osnovan konačno je postao mejnstrim, kojem je oduvek težio, ali nikada nije bio prihvaćen u pravoj meri. Prvi album grupe The Ramones bio je prodat u samo 6.000 primeraka. A godinama, decenijama kasnije proglašen je najboljim pank albumom ili najuticajnijim pank albumom svih vremena!
Kada slušate ljude kojima su Ramonsi bili ne samo uzori, već su im značajno uticali na živote, shvatite veličinu ovog njujorškog benda čiji su se svi članovi prezivali Ramon, a niko među njima nije bio ni u kakvoj rodbinskoj vezi (svi su promenili prezimena u Ramone i tako je nastalo i ime grupe).
Ramonsi su kasno prihvaćeni u celom svetu, pa tako i u Beogradu, na ondašnjoj pank sceni.
"Bili smo, da tako kažem, snobovi. Slušali smo mi Ramonse, ali su nam Sex Pistols ipak bili nekako bolje upakovani u to vreme, bolje su izgledali, a mi smo tome težili, da imamo pantalone sa nitnama, spajalicama... Hteli smo da budemo kao oni... Kakva sam budala ja bio! Imao sam prvi album Ramonsa, ali sam ga tada zamenio na nekoj berzi ploča za nekakav studijski nastup Pistolsa u radijskoj emisiji, gde je bila samo priča", prisetio se muzički kritičar i nekadašnji panker Branko Rosić (bio u grupi Urbana gerila).
Zašto su Ramonsi uopšte imali takav uticaj i zašto su "kasnili"na prihvatanje u većem delu sveta?
"Ramonsi dugo nisu bili prepoznati u Beogradu i to je istorijska činjenica. A Ramonsi su nastali baš u teškim socijalnim momentima po Njujork onog vremena (70-ih godina prošlog veka), kada se raspadala gradska vlast i gubila kontrolu, kada je zbog štrajka đubretara ceo Njujork bio zatrpan đubretom. Tada mladi u tom gradu nisu videli ni 'P' od perspektive i svako je morao da traži svoj put, a Ramonsi su ga našli kao bend koji se bori za svoju egzistenciju. Pa, oni su išli gradskim prevozom na probe, nalazili su svoje instrumente razbacane po ulici jer je gazda lokala odlučio da završi radni dan...", ispričao je na tribini u Mikseru vrsni poznavalac muzike Dragan Ambrozić.
Rosić se nadovezao: "Uvek su hteli da budu mejnstrim, a nisu uspevali. A danas možete da vidite da majice sa natpisom The Ramones nose i ove naše pevačice, Marija Šerifović, Nataša Bekvalac... Imali smo apsurd da se album Divljih jagoda (bivša jugoslovenska grupa) proda u 200.000 primeraka, a prvi album Ramonsa u samo 6.000!".
Fotografije sa tribine
Iako se u pank krugovima okrenutim Ostrvu dugo smatralo da Ramonsi nisu "to što treba da bude pank", da nemaju "društveno angažovane poruke", upravo su Njujorčani, zapravo, u pesmi "Bonzo goes to Bitburg" imali veoma snažnu antiratnu poruku. Bila je to svojevrsna kritika tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana, što je potom izazvalo, jednu od svađa između Džoija i Džona Ramona, politički suprostavljenih mišljenja (a potom su se podžapali oko devojke!).
Tribina u Mikseru održana je upravo na 15. godišnjicu smrti Džoija Ramona (preminuo 16. aprila 2001. godine), na koju je lider zagrebačkog benda Psihomodo Pop Davor Gobac došao u prikladnoj majici na kojoj je pisalo The Ramones.
Gobac i njegov Psihomodo Pop imali su sreću da sviraju sa Ramonsima. Pa, kakvi su oni bili?
"Ma, normalna ekipa, jebi ga, pili smo pivo sa njima, sve super. Pošto smo mi tada svirali u Rusiji, oni su nas pitali samo o tome, jer su i oni imali poziv da idu tamo. Nisu otišli, ali nije bio problem politika, nego lova", rekao je Gobac u svom stilu.
Gobac je oduvek bio očaran Ramonsima, jer kako kaže, oni su svirali kao mašina koja menja brzine.
"Da bi bio dobar muzičar treba da imaš dobar imidž i puno refrena, rekao mi je Džoi Ramon. Sve je kod njih bilo spontano, oni su svi zajedno učili da sviraju i to kako su oni svirali je toliko jednostavno da se graniči sa umetnošću", rekao je Gobac koji je ispričao i kako je izabrao baš pesmu "Slatka, slatka mala Ramona", za početak karijere.
"A, jbg, meni se svidela ta melodija, za nju sam znao odmah da će biti hit. Ramonsi su imali tu melodiju koja je kao žvaka, jbg, kad se jednom zalepi za tebe, ne možeš da je odlepiš".
Upravo u tome i leži genijalnost Ramonsa - u tom "minimalizmu", jednostavnosti, u "drljanju" gitare, "prljavom" zvuku i distorziji koja zvuči... pa, fenomenalno!
Boris Vlastelica iz grupe Repetitor, ali i tribute benda "RamoMci" prvi put je čuo Ramonse u sedmom razredu osnovne škole. Od tada se njegov svet promenio.
"Ramonsi su moji Bitlsi! U ta 22 albuma koji su objavili sadržano je sve, oni su imali i rekli sve", pričao je ushićeni Vlastelica, da bi se potom svi saglasili da je grupa iz ex Jugoslavije koja je najviše "dobacila" do Ramonsa ili im najviše bila slična - KUD Idijoti.
Saglasni svi!
Dozvolićete za kraj autoru teksta da izabere TOP PET PESAMA THE RAMONES (izbor je bio veoma težak!):
1) Pet Semetary (Cemetary)
2) Sheena is a punk rocker
3) She's The ONE
4) I Wanna be Sedated
5) Blitzkrieg bop