Pri kraju serijala "Nastrane domaćice" koji za Mondo.ba uređuje režiser Saša Karanović, pričamo o filmu "Mlad i zdrav kao ruža" iz 1971. godine.
"Naknadna, veoma važna napomena: najzad sam pronašao onaj deo ličnosti koji mi je tragično nedostajao - Pucu! Čovekov najbolji prijatelj nije ni verna žena, ni dobar drug, ni veran pas. Za tako mračan humor nemam smisla. Čovekov najbolji prijatelj je... šta mislite ko? Izvolte, izvolte... Imate još malo vremena da razmislite. Tačno! Revolver! Rekoh ja u svom intimnom dnevniku, koji još nisam počeo da pišem. Stlana tlies tli. Ćao!“
Kod ovakvih stvari, kad treba biti u društvu ovako nastranih, uvijek je dobro tražiti savjet nekog iskusnog, recimo prepodobnog Jovana Lestvičnika i njegove Lestvice. Tamo sveti Jovan dočekuje i ispituje strasti (laž, gnijev, uninije, stomakougadjanje...) koje ga opsjedaju: „Reci nam, luda i nečista strasti, ime onoga koji te je načinio, i ime one koja te rodila, a takodje i imena tvojih poganih sinova i kćeri. Ne samo to, nego nam naznači i one koji se bore protiv tebe i koji te ubijaju.“
Šta bi nam Mlad i zdrav kao ruža rekao?
"Imam mnogo majki, i otac moj nije jedan. Majke su mi: Baster Kiton, Ričard Vidmark, Denis Hoper i ponekad Godar. Otac mi se zove: petlja. A moje kćeri: Paklena pomorandza, Dvostruki asfalt, Prljava Meri Ludi Leri, Strah i Prezir u Las Vegasu, Zli poručnik i mnoge druge. Moji protivnici, koji me sada drže okovana (trideset i pet godina nisam bio nigdje prikazivan, ni trun svjetlosti nije prošlo kroz ovaj celuloidni abdomen) su: Josip, Dan mladosti, partija i sramota. Moj potajni neprijatelj zove se: strah. A čije je on dijete, pitajte u zgodnom trenutku njega samog.“
A ime onog koji ga je načinio nezaboravimo: Jovan Joca Jovanović.
Nevjerovatno je da ovakav film izlazi iste godine kad i toliko njegovih – daleko pitomijih - strodnika: iste godine je objavljen Strah i prezir u Lad Vegasu, a premijeru imali Paklena pomorandza, Dvostruki asfalt, Prljavi Hari.
A što se sličnosti sa Strahom i prezirom tiče, bar onim Gilijamovim, pogledajte ovo, iz maltene identične scene:
Daleke sedamdeset i prve Jovanović je bio daleko hrabriji i od Hopera, i od Fonde, i od Kjubrika, i od Helmana, i od Hantera Tomsona – svi iz daleko liberalnijeg režima. U jedinom domaćem filmu ceste imamo napadnut svaku moguću vrijednost Titovog režima, uz pesudodokumentarnost, golotinju, gej seks, drogiranje, ubistvo, vrbovanje kriminalaca od strane Db-a, pozivanje mladih na naoružavanje i preuzimanje kontrole i na kraju one proročanske riječi Dragana Nikolića: „Ja sam vaša budućnost.“
U okviru serijala predstavićemo vam 10 filmova, a nove tekstove objavljujemo subotom!
(Saša Karanović za Mondo.ba)