Mnogim genijalcima je zajedničko to što su bili previše osetljivi na buku i za rad im je bila potrebna samoća. To je nateralo naučnike da istraže u čemu je tajna genija.
Prust je, na primer, retko napuštao stan u Parizu, a povučeni pisac je, dok je pisao, nosio čepiće za uši, navlačio zavese i izolovao svoju sobu plutom kako ga ne bi ometali zvukovi i svetlost.
Nova istraživanja pokazuju da je upravo to tajna genija, mada je logično da oni koje je lako omesti neće biti uspešni u kreativnom radu.
Psiholozi sa Univerziteta Nortvestern otkrili su da kreativne ljude buka više ometa nego ljude prosečne inteligencije.
Studija, objavljena u časopisu "Neuropsihologija" ispituje fenomen poznat kao "senzorska vrata" koji određuje koliko informacija iz okoline ulazi u svest jedne osobe.
Mozak uglavnom filtrira nepotrebne informacije, ali ljudi koji imaju popustljivija "senzorska vrata", bore se da isključe iz svesti informacije poput zvuka kazaljki sata ili razgovora u daljini.
Kako objasnila doktorka Darja Zabelina, kod ovih ljudi informacije "cure", pa mozak obrađuje više informacija nego kod ostalih.
Istraživači veruju da ta preosetljivost doprinosi kreativnosti, jer proširuje opseg pažnje. Ljudi koji upijaju više informacija iz okoline, skloniji su stvaranju novih i neuobičajenih veza između različitih informacija.
Kako bi to potvrdili, istraživači su zamolili 97 kandidata da ispune test kreativnog razmišljanja i odgovore na pitanja o rezultatima u nauci i umetnosti, a u posebnom testu su im puštali razne zvukove i merili koliko se njih filtrira iz svesti. Rezultati su pokazali da su kreativni ljudi osetljiviji na zvukove iz okoline.
Prednosti senzorne preosetljivosti su "postizanje više iskustava, sposobnost integracije informacija koje su udaljenije i povezivanje različitih koncepata i ideja".
Pratite Mondo.ba na Facebooku, Twitteru i Instagramu!