Ima je svaka žena, ali i mnogi muškarci. Da li ste pogodili o čemu je reč?
Od najranijih vremena, tašne su bile koristan dodatak odeći, koji su nosili i muškarci i žene.
Emancipacija žena krajem 19. i početkom 20. veka uticala je u velikoj meri na razvoj tašne
kakvu nosimo i poznajemo danas. Značajnije učešće žena u poslovnom svetu i njihova povećana mobilnost, uslovili su potrebu za nastankom tašni većih dimenzija i različitih tipova, od poslovnih i putnih tašni, do ručnih za dan i elegantnih tašnica za veče.
Tašna je jedini modni predmet kod koga su jednako važne i spoljašnjost i unutrašnjost, a svoj puni smisao dobija tek kada se ispuni predmetima.
Istorija tašne u Srbiji kao modnog i odevnog predmeta od 19. veka do danas prikazana je na izložbi "Tašnice" u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, do 30. maja. Tematska izložba sastavljena je od muzejskih eksponata i tašni privatnih vlasnika.
Tako posetioci mogu da vide tašne za sitan novac, sa priborom za ručni rad, ručne i večernje tašne, one za ozorišni dvogled.
Izloženi predmeti prate razvoj tašne u Srbiji, pružajući uvid u različite materijale i tehnike korišćene prilikom njene izrade kao što su metalna mreža, perlice, koža, heklanje ili vez kosim bodom.
Među tašnama iz privatnih kolekcija našle su se najrazličitije tašne, kako one čuvane u porodicama kroz više generacija ili kupljene kao antikviteti i vintidž modni detalji, tako i one kupljene tokom prethodnih nekoliko godina.
Posebno je zanimljiva mala zlatna tašna iz 1912. godine, koju je baka prethodne vlasnice, kao dvorska dama na ruskom dvoru, dobila na poklon od ruske carica Marije Fjodorovne, majke cara Nikolaja II.
Iako je tašna danas pretežno ženski modni detalj, sve do 17. veka pretežno su ih nosili
muškarci i to za pojasom ili preko ramena.