Izgledaju kao da su budni, a zapravo su u dubokom snu, bez obzira na to što su im oči otvorene.
Problem se javlja obično oko pete godine, a do jedanaeste godine od mesečarenja pati oko sedam odsto dece. Oko trinaeste godine učestalost se smanjuje na tri odsto, da bi u odraslom dobu taj poremećaj sna bio prisutan kod jedan do dva odsto populacije.
Osoba koja mesečari ne seća se da je napuštala krevet, a obično je reč o kratkim epizodama od nekoliko minuta, mada mogu trajati i do 30 minuta. Tokom epizode mesečarenja osoba izgleda kao da je budna, oči su joj otvorene i sposobna je da kratko odgovara na pitanja i naredbe.
Mesečarenje, poznato i kao somnabulizam je, prema rezultatima naučnih istraživanja, nasledni poremećaj. Ako jedan od roditelja pati ili je patio od somnabulizma, dete ima tri puta veći rizik da razvije taj poremećaj sna od dece čiji roditelji nikada nisu imali taj problem. Ako se mesečarenje javljalo kod oba roditelja, dete ima sedam puta veći rizik, pa zato stručnjaci ukazuju da na vreme treba obratiti pažnju na povećani rizik od tog poremećaja, jer mesečarenja ne prolaze uvek bez posledica - mesečar često zadobija modrice i druge fizičke povrede.
Mesečarenje je poremećaj sna koga karakterišu složene i automatske radnje koje osoba izvodi u fazi dubokog sna, najčešće tokom prva dva sata pošto je zaspala. U većini slučajeva mesečar šeta po sobi u kojoj spava ili odlazi u kuhinju, a može da se desi i da izađe iz kuće, pa čak i da sedaju za volan. Osobe koje mesečare obično se spontano vraćaju u krevet.
Kada ih neko tokom mesečarenja probudi treba im vreme da se priberu, a čak trećina mesečara može da reaguje agresivno prema osobi koja ih je probudila.