Nekoliko zanimljivosti o omiljenoj razonodi.
Ljudski je tračariti, i dobro je za zdravlje - banalna razbibriga koja nas oslobađa stresa. Donosimo vam nekoliko zanimljivosti, slobodno ih "širite dalje".
Zašto tračarimo? Tračarenje ima četiri osnovne funkcije:
a) Prenošenje informacija (i, tako učimo o našem socijalnom okruženju)
b) Zabavlja nas (kako inače prekratiti vreme u frizeraju)
c) Društveno povezivanje (tako stvaramo i produbljujemo prijateljstva)
d) Širimo uticaj (prenoseći "probrane" informacije odabranom krugu ljudi)
Kako osetimo s kim možemo da tračarimo? Tako što na podsvesnom nivou "čitamo" govor tela osobe sa kojom razgovaramo.
Zašto o nekim osobama nikad ne tračarimo, čak i ako one nisu u našem užem krugu prijatelja? Zato što, opet podsvesno, osećamo da one to ne zaslužuju. (Da, ima i takvih ljudi. Retki su, ali ih ima.)
Kako znamo kad treba da se zaustavimo? Svako od nas duboko je svestan granice koju ne želi da pređe. Jedno je malo se zabaviti na tuđ račun, a nešto sasvim drugo je upropastiti nekome život pričajući mu iza leđa. Problem je samo što se ta granica kod nekih ljudi nalazi vrlo, vrlo nisko...
Ko je gori, muškarci ili žene? Statistika kaže da smo tu - jednaki.
Koliko često tračarimo? Procene su vrlo okvirne, kreću se od gotovo zanemraljivih 14 odsto našeg slobodnog vremena, pa do zabrinjavajućih 66 odsto. Ali, istina je verovatno negde između. I verovatno zavisi od toga koliko smo zadovoljni sobom...