Temperatura vazduha je znatno iznad proseka za ovo doba godine. Međutim, pre samo nekoliko dana padao je sneg. Kako te promene deluju na naše zdravlje?
Nagle klimatske promene su sve prisutnije i na našem podneblju, a najčešće su praćene izveštajima Hitne pomoći koji kazuju da je zbog razlike u temperaturi vazduha bilo mnogo intervencija kod srčanih bolesnika, da su psihički labilne osobe uznemirenije nego inače, da astmatičari imaju najviše tegoba...
Nauka je dokazala da ni fizički, ni psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi.
Glavobolja, nesanica, uznemirenost, osećaj umora najčešći su problemi koji nastaju zbog nagle promene vremena.
U zavisnosti od uticaja vremena, postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visoki krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega, psihoze.
Prema rečima stručnjaka, astmatičar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature i zato je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.
Saveti se, uglavnom, svode na to se ostane kod kuće, ne ide na putovanje, ne zamara teškim fizičkim ili psihički poslovima, kao i da se uzimaju propisani lekovi.
Osobe koje su sklone psihičkim tegobama mogu tih dana uzimati lekove za smirenje.
Ako baš morate da se oglušite o neki od saveta lekara, na primer morate da idete na posao, koristite prevozno sredstvo kojim ćete najbrže stići, obavezno pojedite lagani obrok i ponesite flašicu vode.
Hrana je veoma bitna tokom 'teških dana', a lekari savetuju da se poveća unos voća i povrća, kao i tečnosti. Izbegavajte alkohol i zašećerene sokove.