Da li i ti lažeš sebe?

Bez nje ne bismo mogli da živimo. Prati nas kao senka, gde god da krenemo. Za to smo svi bogati i siromašni, intelektualci i nepismeni, stari i mladi - jednako talentovani. Ne, nije reč o ljubavi, već o samoobmani.

Psiholog Suzana Vemić naglašava da ključ leži u egu, kome je vrlo važno da zadrži lepu sliku o sebi, pa potiskujemo ili negiramo sve sadržaje koji su neprihvatljivi za našu predstavu o sebi.

"Još je Sigmund Frojd opisao ove samoobmane, kroz mehanizme odbrane. Osnovni je potiskivanje, a kada neprihvatljivi sadržaj potisnemo, dalje ponašanje objašnjavamo na različite načine, na primer racionalizacijom. Jedna vrsta racionalizacije se zove "kiselo grožđe" kada obezvređujemo nešto što smo želeli, a nismo dobili. Druga vrsta racionalizacije, "sladak limun", podrazumeva da previše hvalimo uspeh ili cilj koji nismo želeli, ali smo ga ostvarili", kaže za "Života plus", psiholog Suzana Vemić

Ali, dok ćemo kod drugih vrlo lako uočiti ovaj princip, kod sebe ga ne primećujemo. I u tome leži paradoks, jer svima oko nas je jasno šta radimo, osim nama kao glavnim akterima. I među najvećim zločincima, retki su oni koji su mislili da su zli. Radije su opravdavali svoje postupke. Ono što samoobmanu čini opasnom je da joj pribegavamo nesvesno.

"Uglavnom primetimo kada drugi sebe obmanjuju jer je to gotovo očigledno. Verovatno poznajete ljude koji 'ne vide' da njihov tinejdžer puši ili još gore, koristi neke psihoaktivne supstance, iako svi u okruženju znaju za to. Obično se tada pitamo da li je moguće da ne vide", objašnjava psiholog.

Iako je najstrašnije obmanjivati samog sebe, zato što je u tom slučaju, pored prevaranta stalno prisutan i prevareni, kako je opominjao Platon, samoobmana itekako utiče na naše odnose sa drugima. Nije retkost da njih optužimo za ono za šta smo sami krivi. I to radimo u ljubavnim, poslovnim i svim drugima međuljudskim, naročito bliskim odnosima.

"Jedan od mehanizama odbrane je projekcija, kojom sav sadržaj neprihvatljiv svesnom ja, vidimo u drugima. Setite se samo koliko puta vas je nervozan kolega ili partner pitao: 'Šta ti je? Što si nervozna?', iako je vama bilo sasvim jasno da niste nervozni vi, već ta osoba. Projekcija može da utiče vrlo negativno na međuljudske odnose, zato je više nego korisno da se svaki put kada nam nešto jako smeta kod drugog, zapitamo da li se mi ponašamo na sličan način, samo ne želimo to da priznamo. Samoobmana u vidu negiranja problema takođe je štetna za međuljudske odnose, jer kada negiramo problem, ne možemo da ga rešavamo", opominje Vemićeva.

Budući da je reč o nesvesnom mehanizmu, utisak je da mi tu ne možemo ništa. Ali, nije baš tako. Za početak, neophodno je da ne budemo tvrdoglavi u tvrdnji kako to nama nikada ne može da se desi. Prema rečima naše sagovornice, samoobmana uvek može da nam se dogodi i najvažnije je da to prihvatimo kao mogućnost jer će nam u tom slučaju biti lakše da je prepoznamo i osvestimo.

"U osvešćivanju pomaže i činjenica da svi imamo 'tamnu stranu', osobine i emocije neprihvatljive za naše svesno ja, odnosno naš ego. Ipak, sve te potisnute emocije nekako moraju da se ispolje, teže da dopru u našu svest, kako bismo ih prihvatili. Možete da posmatrate šta vas posebno iritira kod drugih, šta vas vređa kad vam neko kaže, šta nikako ne biste želeli da ljudi pomisle o vama, jer su to oblasti u kojima postoji prostor za samoobmanu", kaže psiholog.