U svetu sa psorijazom živi oko 125 miliona ljudi. I svako od njih želeo bi da svi znamo da psorijaza NIJE zarazna bolest.
Psorijaza je autoimuna, hronična bolest koja izaziva iritacije i crvenilo na površini kože. Manifestuje se kao zadebljana, crvenkasta koža sa belim flekama koje se ljuspaju. Može se javiti u svim uzrastima, ali se to najčešće dešava između 16. i 30. i 50. i 60. godine života.
Postoji pet osnovnih tipova psorijaze:
Plak psorijaza (psoriasis plaque) - ovo je najčešći tip bolesti, uglavnom zahvata laktove i kolena, ponekad i nokte na rukama i nogama.
Gutatna psorijaza (psoriasis guttata) - tačkasta forma psorijaze, lezije su vidljive na većim površinama tela, na torzu, ekstremitetima i skalpu.
Inverzna psorijaza (psoriasis inverse) - manifestuje se glatkim lezijama u naborima na koži.
Pustularna psorijaza je redak oblik ove bolesti, koji karakteriši gnojni čvorići na koži, koji se mogu pojaviti na bilo kom delu tela.
Eritrodermijska psorijaza - dovodi do upale i ljuspanja kože celog tela. U nekim slučajevima ovaj oblik psorijaze može biti i fatalan jer ekstremna upala onemogućava organizam da reguliše temperaturu tela.
Nauka još nije u potpunosti objasnila šta izaziva psorijazu. Studije ukazuju da bi u nekim slučajevima psorijaza mogla biti nasledna bolest, pošto se u 40 odsto slučajeva dešava da u porodici ima više slučajeva psorijaze. Određeni geni možda su povezani sa psorijazom, ali nauci još nije poznat tačan mehanizam delovanja tih gena.
U razvoju simptoma psorijaze mogu učestvovati i infekcije, naročito streptokokne bakterijske infekcije. U nekim slučajevima, "okidač" za pojavu psorijaze može biti i intenzivan stres, a sasvim sigurno stres pogoršava simptome kod osoba koje već imaju psorijazu,
Psorijaza je autoimuna bolest koja izaziva pojačano stvaranje ćelija kože, i crvene upaljene pečate na poviršini kože koji se perutaju.
Ova bolest NIJE zarazna, i ne može se preneti kontaktom sa drugom osobom.
Lečenje psorijaze je vrlo komplesno, a pošto izlečenje nije moguće, cilj je osobu koja pati od psorijaze uvesti u fazu remisije bolesti, i zatim je što duže održati u takvom stanju.
Promene na koži prvo se tretiraju mehanički i medikametozno, a u terapiji se koriste salicilna kiselina, urea, topijski kortikosteroidi, vitamin D3, topijski retinoidi, fototerapija...
Iako je spektar terapijskih metoda vrlo širok, pacijenti uglavnom nisu u potpunosti zadovoljni jer je bolest nemoguće u potpunosti izlečiti.
Važno je i da oboleli žive uredno, da se dovoljno odmaraju, ali i da budu fizički aktivni i održavaju dobro opšte stanje organizma.
Kad je o higijeni reč, važno je da kupanje i tuširanje bude ograničeno na najduže deset minuta, i to isključivo mlakom vodom. Koža se nakon tuširanja briše tapkanjem peškirom, ne trljanjem. Osim toga, važno je i redovno nanošenje hidratantnih krema. Odeća bi trebalo da bude pamučna, a sintetika i vuna nisu dobar izbor za obolele od psorijaze jer ovi materijali mogu pogoršati njihovo stanje.
Psorijaza je hronično oboljenje kod kojeg se smenjuju "mirne" i "aktivne" faze. Sezonskog je karaktera, i oboleli obično primećuju pogoršanje krajem jeseni, u zimu i u rano proleće.
U svetu od psorijaze boluje oko 125 miliona ljudi. I kao da nije dovoljno teško to što se nose sa neizlečivom bolešću, većina njih pati i zbog nerazumevanja okoline koja obolele doživljava kao opasnost, zbog čega je oko pet odsto njih sklono i samoubistvu.
Na Svetski dan psorijaze, koji se obeležava 29. oktobra, upravo iz tog razloga želimo da vas podsetimo, još jednom: psorijaza NIJE zarazna bolest.