Od srca, preko držanja do vida... Stručnjaci objašnjavaju kakva šteta nastaje, ali i kako da ublažite posledice kancelarijskog posla.
Sigurno već znate da vam sedenje duže od šest sati u toku dana može ozbiljno ugroziti zdravlje ako ne preduzmete ništa da to sprečite.
Ako ste za kancelarijskim stolom duže od šest sati, a sigurno jeste, pošto je radno vreme minimum osmočasovno (a često potraje i duže), rizik od infarkta je udvostručen. Dodajte tome i podatak da rad na kompjuteru povećava rizik od slabljenja vida za 40 odsto, da rizik od insulinske rezistencije raste i da vam to sve zajedno utiče i na mentalno zdravlje i jasno vam je da bi bilo bolje da preduzmete nešto.
Ali, savremeni način života često nas pretvara u "vikend vežbače", pošto se ljudi trude da u ta dva slobodna dana "uglave" vežbanje za koje nemaju vremena tokom nedelje, iako to nema jednak pozitivan učinak kao ako vežbate redovno i radnim danima...
Naravno, ako je to jedini način da se bavite nekom fizičkom aktivnošću, samo napred - bolje išta nego ništa, ali... pokušajte da i radnim danima odvojite bar pola sata ili 45 minuta za svoje zdravlje.
Evo šta kažu stručnjaci.
Zdravlje srca: Ni četiri treninga nedeljno nisu dovoljna da otklone posledice sedenja, ako ne pravite "stojeće pauze" u toku radnog dana
"Iz perspektive zdravlja srca, najveći problem je to što se kad sedite puls smanjuje, a to onda utiče na sve", objašnjava za "Dejli mejl" kardiolog dr Alan Stjuart. Dodatni problem je što se osobe koje se bave kancelarijskim poslom često nezdravo i hrane jer nemaju vremena za kuvanje. Oko srca se onda sakuplja masnoća, pošto dok pasivno sedimo trošimo manje kalorija. I imajte u vidu da ni četiri treninga nedeljno nisu dovoljna da "ponište" taj negativan uticaj svakodnevnog sedenja na zdravlje.
Ako sedite duže od šest sati dnevno, manje ste osetljivi na insulin, javlja se insulinska rezistencija, što značajno povećava rizik od dijabetesa tipa 2. Uz to, ako se ne krećete dovoljno, trošite manje glukoze, pa rastu naslage oko struka, koje takođe povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Šta možete da uradite?
Ustanite kad god vam se pruži prilika, lekari preporučuju bar jednom u sat vremena. Ako ste na sastancima, možete polako i hodati po kancelariji dok razmenjujete mišljenja sa kolegama.
Ukoliko ste u mogućnosti, stolicu zamenite loptom za pilates, pošto tako određene mišićne grupe moraju da budu aktivne da biste održali ravnotežu, što je svakako bolje nego da dan provedete zavaljeni u stolicu.
I, naravno, svaki put kad možete, pokušajte da vežbate bar pola sata "u komadu".
Držanje i mišićni tonus: Dugotrajno sedenje dovodi do atrofije mišića
"Što manje sedite, to bolje za vaše opšte zdravstveno stanje", objašnjava personalni trener Mo Vidi. Ako ste prinuđeni da zbog posla sedite satima, gubite snagu u velikim mišićnim grupama, tako da kosti trpe veći pritisak što povećava rizik od povreda.
"Naš organizam naštelovan je tako da svi delovi tela rade zajedno, ako jedan deo sistema 'popusti', svi ostali delovi pate. Mišići počinju da slabe, ona zglobovi moraju to da nadoknade", kaže Vidi.
Dobro držanje važno je za vaše opšte stanje, ako sedite i hodate pravih leđa, imate više samopouzdanja, smanjujete rizik od povreda, ali i rizik od astme. "
Kad imate nepravilno držanje, ramena se 'zatvore' prema unutra, leđa vam se pogrbe, a pluća ne dobijaju dovoljno kiseonika", upozorava on.
Šta možete da uradite?
Da biste izbegli povrede i loše držanje, važno je da ojačate mišiće leđa, ali i stomačne mišiče.
Vidi preporučuje da bar četiri puta nedeljno radite sledeću vežbu: naslonite se leđima na zid, spuštajte se ka podu, polako i pažljivo, zatežući što više možete trbušne mišiće, tako da vam kičma sve vreme bude "zalepljena" za zid.
Za bolji efekat, ruke raširite i naslonite dlanove na zid, i spuštajte se u čučanj tako.
Zaštitite oči: Kako monitori utiču na vid
Nećete "oslepeti" od monitora, naravno. Ali, dugotrajno gledanje u istom smeru i zračenje ekrana stvaraju dodatni pritisak na mrežnjaču, što će neminovno dovesti do slabljenja vida, kaže oftalmolog dr Endi Meklahlin.
Šta možete da uradite?
Odmorite oči na svakih dvadesetak minuta, pola sata. Zagledajte se u daljinu na tridesetak sekundi, a zatim vratite pogled na nešto ispred vas. Ponovite to nekoliko puta na svakih pola sata recimo.
Ako su vam oči suve, možete probati da stavljate veštačke suze koje se prodaju u svakoj apoteci.
I, naravno, najmanje jednom u dve godine posetite oftalmologa.
